ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2010
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Sattipathana sutta - Bhikkhu Bodhi /kao dar dharme obuhvata samo cenu materijala i izrade, po dogovoru: 118 strana, knjižarska cena 950 din.
SATIPAṬṬHĀNA SUTTA
GOVOR O TEMELJIMA SABRANOSTI
Govor preveo sa palija i beleške
sa predavanja Bhikkhu Bodhija
TEKST SUTTE
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio među Kuruima, kraj grada po imenu Kammāsadhamma. Tu se Blaženi obrati monasima: “Monasi”. “Da, gospodine”, odgovoriše
monasi. Onda Blaženi ovako reče:
2. “Monasi, postoji direktan put ka pročišćenju bića, ka
prevladavanju žalosti i naricanja, ka nestanku bola i tuge, ka
izbijanju na pravu stazu, ka dostizanju nibbāne – a taj put su
četiri temelja sabranosti pažnje.
3. A koja su to četiri temelja? Tako, monasi, monah boravi i kontemplira telo kao telo, marljiv, jasno razumevajući
i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost u odnosu na
ovaj svet. Boravi on i kontemplira osećaje kao osećaje, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju
i potištenost u odnosu na ovaj svet. Boravi on i kontemplira
um kao um, marljiv, jasno razumevajući i sabran, odloživši
sa strane čežnju i potištenost u odnosu na ovaj svet. Boravi
on i kontemplira objekte uma kao objekte uma, marljiv, jasno
razumevajući i sabran, odloživši sa strane čežnju i potištenost
u odnosu na ovaj svet.
[A. KONTEMPLACIJA TELA]
(1. Sabranost pažnje na dah)
4. A kako to, monasi, monah boravi i kontemplira telo
kao telo? Tako što, ode u šumu, u podnožje nekog drveta ili u
praz­nu kolibu; seda nogu prekrštenih, tela uspravnog i ustali svoju pažnju pred sobom; neprekidno sabran, on udiše i, ne­prekid­no sabran, on izdiše. Udišući dugi dah, on zna ‘Sada udi­šem
dugi dah’; izdišući dugi dah, on zna ‘Sada izdišem dugi dah’;
udišući kratak dah, on zna ‘Sada udišem kratak dah’; izdišući kratak dah, on zna ‘Sada izdišem kratak dah’. Ovako sebe
vežba: ‘Osećajući čitavo telo (disanja), udisaću’; ovako sebe
vežba: ‘Osećajući čitavo telo (disanja), izdisaću’. Ovako sebe
vežba: ‘Smirujući telesni sklop, udisaću’; ovako sebe vežba:
‘Smirujući telesni sklop, izdisaću’. Kao što vešti drvodelja ili
njegov pomoćnik, kad pravi dugi okret zna: ‘Sad pravim dugi
okret’, ili kad pravi kratki okret zna: ‘Sad pravim kratki okret’,
isto tako i monah udišući dugi dah zna: ‘Sada udišem dugi
dah’... ovako sebe vežba: ‘Smirujući čitavo telo, izdisaću’.
(Uvid)
5. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar ili
kontemplira telo kao telo izvan ili kontemplira telo kao telo i
unutar i izvan. Ili boravi i kontemplira faktore nastanka u telu,
boravi i kontemplira faktore nestanka u telu, boravi i kontemplira faktore i nastanka i nestanka u telu. Ili je sabranost na činjenicu ‘postoji telo’ u njemu uspostavljena u meri neophodnoj za golo znanje i neprekinutu sabranost pažnje. Nezavisan,
boravi on i ne prijanja ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah
boravi i kontemplira telo kao telo.
(2. Četiri položaja tela)
6. I opet, monasi, kada hoda monah zna: ‘Ja hodam’;
kada stoji zna: ‘Ja stojim’, kada sedi zna: ‘Ja sedim’; kad leži
zna: ‘Ja ležim’; svestan je i svakog drugog položaja tela.
7. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar,
izvan ili i unutar i izvan... Nezavisan, boravi on i ne prijanja
ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira
telo kao telo.
(3. Jasno razumevanje)
8. I opet, monasi, kad odlazi i kad dolazi monah primenjuje jasno razumevanje; kad gleda pravo i kad gleda u stranu,
primenjuje on jasno razumevanje; kad savija i kad pruža (svoje udove), primenjuje on jasno razumevanje; kad nosi na sebi
ogrtač i u ruci posudu za prošenje hrane, primenjuje on jasno
razumevanje, kad jede, pije, žvaće i oseća ukus hrane, primenjuje on jasno razumevanje; kad obavlja nuždu, primenjuje
on jasno razumevanje; kad hoda, stoji, sedi, leže da spava,
budi se, govori i ćuti, primenjuje on jasno razumevanje.
9. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar,
izvan ili i unutar i izvan... Nezavisan, boravi on i ne prijanja
ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira
telo kao telo.
(4. Neprivlačnost tela)
10. I opet, monasi, razmišlja monah upravo o ovom
telu, od peta nagore i od temena nadole, zatvorenom u kožu i
prepunom nečistoće, ovako: ‘Ovo je telo načinjeno od: kose,
malja, noktiju, zuba, kože, mesa, tetiva, kostiju, koštane srži,
bubrega, srca, jetre, membrana, slezine, pluća, creva, crevne
opne, želuca i njegovog sadržaja, izmeta, žuči, sluzi, gnoja,
krvi, znoja, sala, suza, masnoće, pljuvačke, slina, tečnosti u
zglobovima, mokraće.’ Baš kao da je reč o vreći punoj raznog
zrnevlja kao što su zob, pirinač, grašak, susam, žito, te čovek
sa dobrim vidom, od­vezavši je, prebira po njoj: ‘Ovo je zob,
ovo je pirinač, ovo je grašak, ovo je susam, ovo je žito’. Isto
tako, monasi, razmišlja monah upravo o ovom telu, od glave
do pete, zatvorenom u kožu i prepunom nečistoće: ‘Ovo je
telo sačinjeno od: kose ... mokraće’.
11. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar,
izvan ili i unutar i izvan... Nezavisan, boravi on i ne prijanja
ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kon­tem­pli­ra
telo kao telo.
(5. Elementi)
12. I opet, monasi, razmišlja monah upravo o ovom telu
u kakvom god ono bilo položaju i o njegovim primarnim elementima: ‘U ovom je telu element zemlje, element vode, element vatre i element vazduha.’ Kao što vešti mesar ili njegov
pomoćnik, pošto je zaklao kravu i isekao je, iznosi meso na
prodaju na raskrsnici četiri glavna puta, isto tako monah razmišlja upravo o ovom telu u kakvom god ono bilo položaju i
o njegovim primarnim elementima. ‘U ovom je telu element
zemlje, element vode, element vatre i element vazduha’.
13. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar,
izvan ili i unutar i izvan... Nezavisan, boravi on i ne prijanja
ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kon­tem­pli­ra
telo kao telo.
(6-14. Devet kontemplacija na groblju)
14. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo jedan dan posle smrti, dva dana posle smrti ili tri dana posle smrti, naduto
i pomodrelo, iz kojeg curi gnoj, bačeno na mesto za spaljivanje, monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: ‘Zaista, i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo
i tome ne može umaći’.
15. Tako on boravi i kontemplira telo kao telo unutar,
izvan ili i unutar i izvan... Nezavisan, boravi on i ne prijanja
ni za šta na svetu. Tako, zaista, monah boravi i kontemplira
telo kao telo.
16. I opet, monasi, kao kad bi gledao telo bačeno na mesto za spaljivanje, koje su raskomadale vrane, jastrebovi, lešinari, čaplje, divlji psi, leopardi, tigrovi, šakali ili različiti crvi,
monah tada isto ovo telo upoređuje sa njim ovako: ‘Zaista,
i ovo telo je isto po svojoj prirodi, i ono će postati ovakvo i
tome ne može umaći’.
17. ... Tako, zaista, monah boravi i kontemplira telo kao
telo.