ISBN: ‎ 978-0-674-43000-6
Godina izdanja: 2013
Oblast: Ekonomija
Jezik: Engleski
Autor: Strani

‎ Belknap Press 2013 685 strana

odlična očuvanost

Osnovna ideja knjige

Piketty analizira dugoročne obrasce nejednakosti u dohotku i bogatstvu, koristeći istorijske podatke (18–21. vek). Njegova centralna teza je da kapitalizam prirodno teži rastu nejednakosti, osim ako ga ne ograniče snažne političke i društvene intervencije.

Ključna teza (u jednoj formuli)

r > g

r = stopa prinosa na kapital

g = stopa ekonomskog rasta

➡ Kada je r veće od g, bogatstvo se akumulira brže nego što raste ekonomija, pa se nejednakost povećava.

Struktura i sažetak po delovima

I. Dohodak i proizvodnja

Razlika između dohotka od rada i dohotka od kapitala

U modernim ekonomijama kapital ponovo postaje dominantan izvor bogatstva

Rast produktivnosti nije dovoljan da smanji nejednakost

II. Kapital / bogatstvo

Kapital = nekretnine, finansijska imovina, nasleđe

Istorijski povratak „patrimonijalnog kapitalizma“ (bogatstvo se nasleđuje)

Evropa i SAD se razlikuju, ali trend je sličan

III. Struktura nejednakosti

Najbogatijih 1% (i 0,1%) uvećavaju udeo u bogatstvu

Pojava super-menadžera sa ekstremnim platama

Nejednakost nije samo ekonomska, već i politička

IV. Uloga istorije

Svetski ratovi i Velika depresija smanjili su nejednakost

Razlozi: inflacija, porezi, uništenje kapitala

Nejednakost se smanjuje političkim šokovima, ne tržištem

V. Budućnost kapitala

Bez intervencije, nejednakost će rasti

Demokratija je ugrožena koncentracijom bogatstva

Tržište samo po sebi ne proizvodi pravdu

Pikettyjeva rešenja (kontroverzna)

Progresivni porez na dohodak

Globalni porez na kapital

Veća transparentnost bogatstva

Jačanje demokratskih institucija

➡ Cilj nije ukidanje kapitalizma, već njegovo demokratsko obuzdavanje.

Zašto je knjiga važna?

Vratila pitanje nejednakosti u centar javne debate

Spoj ekonomije, istorije i politike

Uticala na rasprave o porezima, bogatstvu i demokratiji širom sveta

Ukratko – glavna poruka:

Ako se kapital ne kontroliše, demokratija slabi, a društvo se vraća modelu u kome sudbinu određuje nasleđeno bogatstvo.