ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1978
Oblast: Ekonomija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Prosveta 1978 1596 strana

odlično očuvano

Teorija viška vrednosti (nem. Mehrwert) je centralni stub Marksove kritičke analize kapitalističke proizvodnje i srž njegove ekonomske teorije eksploatacije. Prema Marksu, višak vrednosti je izvor profita koji kapitalisti ostvaruju, a nastaje iz neplaćenog rada najamnih radnika.

Ključni koncepti Marksove teorije viška vrednosti:

Radna teorija vrednosti: Marks polazi od pretpostavke (koju je preuzeo od klasičnih ekonomista poput Adama Smita i Dejvida Rikarda) da je rad jedini izvor nove vrednosti u robi. Vrednost robe je određena količinom društveno potrebnog radnog vremena uloženog u njenu proizvodnju.
Radna snaga kao roba: U kapitalizmu, radnik ne prodaje svoj rad, već svoju radnu snagu (sposobnost za rad) kao robu na tržištu. Kapitalista kupuje radnu snagu radnika po njenoj tržišnoj vrednosti, koja je određena troškovima neophodnim za radnikovo preživljavanje i reprodukciju (hrana, smeštaj, odeća, itd. – tj. visinom nadnice).
Proces proizvodnje i eksploatacija: Kapitalista, posedujući sredstva za proizvodnju (mašine, sirovine), zapošljava radnika. Radnik tokom radnog dana stvara novu vrednost. Marks ističe da radnik radi duže nego što je potrebno da bi se nadoknadila vrednost njegove sopstvene radne snage (njegova plata).
Višak vrednosti: Razlika između ukupne vrednosti koju radnik stvori tokom celog radnog dana i vrednosti njegove nadnice (koju dobija kao platu) je višak vrednosti. Ovaj višak prisvaja kapitalista. To je, prema Marksu, suština kapitalističke eksploatacije – radnik proizvodi više vrednosti nego što mu se isplaćuje.

Značaj teorije

Teorija viška vrednosti je kamen temeljac Marksove analize kapitalizma. Ona objašnjava kako se generiše profit u kapitalističkom sistemu i ukazuje na nepomirljive klasne suprotnosti između kapitalista (vlasnika sredstava za proizvodnju) i proletarijata (najamnih radnika).
Marks je svoju analizu detaljno razradio u kapitalnom delu `Kapital`, a posebno u trotomnom spisu pod nazivom `Teorije o višku vrednosti`, koji se često naziva i četvrtim tomom `Kapitala`.