Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Ekonomija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dve knjige, tvrdi povezi, format 24cm. U dve knjige, ukupno oko 1000 strana, izdanje Kultura Zagreb 1952. Malo iskrzane korice spolja, posebno na knjizi br 2 kako se i vidi, generalno nije loše stanje, posebno iznutra - nema većih oštećenja od pomenutih.

Uticaj Bogatstva naroda je do današnjih dana ostao nemerljiv kada je pojedinačno delo ekonomske literature u pitanju. Neki autori ističu kako je to sam začetak ekonomske nauke kakva je konstituisana danas. Smit je svojim teorijama, pogotovu teorijom radne vrednosti, komparativne prednosti i zalaganjem za lese fer ekonomsku politiku uticao na velike mislioce klasisične škole, kao što su: Dejvid Rikardo, Tomas Robert Maltus i Džon Stjuart Mil. Knjiga je takođe izvršila veliki uticaj na najznačajnijeg teoretičara socijalističe ideologije, Karla Marksa, iako je sam Marks značajno odstupao od Smita i ostalih klasičara, i na njihovoj kritici gradio svoju teoriju. Jedna od najuticajnijih ideja, koja je kako mnogi ekonomisti smatraju poprilično loše shvaćena, jeste ideja nevidljive ruke. Kao što je ranije navedeno i o tom pitanju su ekonomisti i ostali društveni naučnici podeljeni. Tako se od strane mnogih autora uzima kao loše shvaćena metafora, ali ona koja ide u prilog tržištu i liberlanoj ekonomiji, kao velikom civilizacijskom napretku zasnovanom na modernim tržišnim principima.[12] Bogatsvo naroda je od svog objavljivanja 1776.godine neprekidno inspirisalo najrazličitije ekonomiste, kao i mislioce u širem smislu, na radikalno drugačija tumačenja i čitanja onoga što je u Smitovoj knjizi napisano. Tako je Pol Samjuelson takođe laureat Nobelove nagrade za ekonomiju, primenjivao matematičke modele na teorije formulisane u Bogatstvu naroda, kako bi metodologijom moderne ekonomske nauke proverio njihovu vrednost u savremenom naučnom kontekstu. Koncepti slobodne trgovine i nevidljive ruke su matematički modelovani i metodloškim sredstvima ekonofizike kako bi se istakla kolektivna vrednost tržišne ekonomije.Pored takvih tumačenja Bogatstva naroda, stoje ona kritički nastrojena prema tradiciji liberalnog kapitalizma koja se povezuje sa Smitom. Pored kejnzijanske i marksističke, drugačija tumačenja Bogatstva naroda su izneli anarhistički nastrojeni mislioci kakvi su Dejvid Greber i Noam Čomski. Uticaj Bogatstva naroda je ogroman i kada je ekonomska politika u pitanju. Pogotovu politike zemalja u kojima je prvobitno došlo do geneze razvijenijeg kapitalizma, kakve predstavljaju Velika Britanija i SAD.