ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2004.
Autor: Domaći
Oblast: Ekonomija
Jezik: Srpski

Slobodan Komazec NEOLIBERALIZAM PRIVATIZACIJA I FINANSIJSKI KAPITAL

Jantar grupa, Beograd, 2004.
494 strane, tvrd povez, zaštitni omot, udžbenički format.

Odlično očuvana ali podvlačena na šest strana na početku.


Tajne zamke privatizacije - ekonomski i socijalni šok (1)
Privatizacija, rasprodaja i uništavanje bogatstva
Društvena preduzeća u Srbiiji su u 2002. godini, kada je počeo ovaj privatizacioni sunovrat, imala 680.000 zaposlenih, a sada u njima radi svega 286.000 zaposlenih. U investicije iz privatizacije trebalo je uložiti 1,1 milijardu evra, ali je uložen simboličan iznos. U poslednje četiri godine nije uloženo ništa. U socijalni program zadnjih dvanaest godina nije uložen ni dinar. Nova ekonomija zasnovana na iluziji vlasništva i privatizacije je velika nacionalna finansijska prevara, konstatuje u svom autorskom tekstu za Magazin Tabloid, poznati ekonomista profesor dr Slobodan Komazec

Prof. dr Slobodan Komazec

Neoliberalni koncept, bezrezervno i nekritički prihvaćen od Vlade Srbije, učinio je svoje. Privatizacija, deregulacija tržišta i oštro rezanje potrošnje (posebno socijalnih rashoda) su, poznato je, osnovni stubovi neoliberalizma.

Neoliberalizam i tržišni fundamentalizam kao ideologija i ekonomska politika zapljusnuli su najveći deo zemalja u svetu. Mnoge od njih su (poput Srbije), na žalost, nekritički prihvatile osnovne stavove ove neoliberalne dogme kao operativne aparature globalizacije. Brza i sveobuhvatna privatizacija sastavni deo ili jedan od četiri stuba neoliberalnog modela razvoja.

Privatizacija je postala glavni hit i ,,poluga reformi`. Ona se uzima kao čudotvorni lek koji će dovesti sve ,,privrede u tranziciji` u moderno, razvijeno društvo. To je postala ,,spasonosna formula` restrukturisanja i ,,tranzicije` privrede. Samo privatni kapital i vlasništvo, po njihovom mišlejnju, mogu biti efikasni i profitabilni. Nastao je svojevrsni privatno - svojinski fundamentalizam. Da je privatizacija tako spasonosno sredstvo sve afričke i južnoameričke zemlje bile bi vrlo razvijene. Tu je privatno vlasništvo dominantno, a one su ostale vrlo nerazvijene sa svim karakteristikama zaostalosti.

Ko je dao pravo strankama koje privremeno obavljaju javne funkcije da kolektivno vlasništvo proglase za društveno, koje to svakako nije i da ga prodaje pretvarajući ga u privatno. Prva kritika privatizacije dao sam u studiji ,,Neoliberalizam, privatizacija i finansijski kapital` (2004) nazvavši je pljačkaškom. Kasnije je to postao opšte prihvaćen termin i nažalost stvarnost.

Neoliberalna diktatura spekulativnog kapitala

„Diktatura privatne svojine razorila je društvo` (Alen Badju)

Dosadašnji neoliberalni model razvoja zasnovan na pogubnoj koncepciji rasprodaj - pozajmi - potroši (opljačkaj), a pre svega rasprodaj (kroz privatizaciju) sve vredno u privredi, doveo je do ekonomsko - finansijskog sunovrata u krizu i socijalni slom društva s ogromnom nezaposlenošću pod „dirigentskom palicom konzervativnih vlada razvijenih zapadnih država Fridmanovski monetarizam čikaške škole, (Reganomika, Tačerizam) proizvod je interesa krupnog finansijskog kapitala i razvijenih zemalja i njihovih finansijskih institucija (MMF, Svetska banka, STO).

MMF se usmerio na stabilizaciju i privatizaciju, a ostavio je po strani pitanje siromaštva, nejednakosti i socijalnog kapitala ( nezaposlenosti. Ekonomski rast zahteva više nego samo stabilizaciju, privatizaciju i liberalizaciju.

Novi kolonijalizam se ostvaruje preko prodora finansijskog kapitala i kupovine vitalnih delova drugih privreda i njihovih bankarskih sistema, ali i kupovinom ili ucenom vlada i stranaka na vlasti. Stvaranje ,,perifernih` i zavisnih privreda je otvoren proces, koji se često manifestuje kao obično proširenje tržišta za plasman proizvoda i kapitala iz razvijenih, uz gašenje domaće proizvodnje. Radnici postaju običan,,dodatak` i trošak kapitalu, bez vlasničkih prava, a time potpuno bez socijalne i sindikalne zaštite...