ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Ekonomija
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski

Najskriveniju unutrašnju tajnu, skrivenu osnovicu čitave društvene konstrukcije, pa zato i političkog oblika odnosa suverenosti i zavisnosti, ukratko, svakog vremenski datog specifičnog državnog oblika, nalazimo svaki put u neposrednom odnosu vlasnika uslova proizvodnje prema neposrednim proizvođačima – u odnosu čiji oblik uvek prirodno odgovara nekom određenom stepenu razvitka načina rada, a stoga i njegovoj društvenoj proizvodnoj snazi.” (Marks, 1978: 777)

Kapital nije naprosto ekonomska kategorija nego određeni istorijski način stvaranja ljudske zajednice, odnosno regulativni princip određenog načina života. „Pod pretpostavkama kapitala ekonomija nije sredstvo za razvoj ostalih ljudskih delatnosti; naprotiv, sve ostale ljudske delatnosti postaju sredstvo njenog razvoja” (Divjak, 1982: 67). Kapital je moć upravljanja radom i njegovim proizvodima. (Horvat, 1969: 134) Apsolutnost kapitala treba shvatiti kao neograničnu okupaciju sveta i života na intenzivan i sveobuhvatan način. Taj ciklus počinje od forme robe kao jezgre kapitalističkog društva koja se širi i ispunjava svaku sredinu i nalazi svoj vrhunac u pretvaranju čoveka u robu iskorištavanjem radne snage. Zbog toga je i sama suština demokratije politički oblik vladavine kapitala nad ljudima, a sam život je kapitalistički teror i totalitarna moć jer živimo u potrošačkom društvu u kome je sve podređeno cirkulaciji kapitala. Što je čovečanstvo na višem stepenu razvoja, povećane su šanse za njegovo urušavanje jer kapital vlada svim društvenim sferama. Umesto prosvetiteljske težnje za samospoznajom svaki oblik života i delovanja je objekat društva kontrole. Novi, prikriveni oblik totalitarizma želi da nametne tezu da se „dobiva” imaginarna sloboda „fluidnog društva” (Bauman). (Станковић Пејновић, 2018: 46)

Svojom mekom moći kapital stvara strukturu koja gradi javno mnjenje u svakoj državi. Moć se temelji na ovladavanju sredstvima obaveštavanja i vaspitanja. Zato je od krucijalne važnosti nadzor nad središtima širenja ideja u univerzitetima, školama, medijima. Osvajanje nadmoći je važnije od zadobivanja političke moći. Politička moć bez civilnog društva koje je ideološki sledi nema pravu moć. Kapital svoju vojnu moć sprovodi uz veliku podršku medija koji javno mnenje pripremaju na neizbežne vojne intervencije u cilju očuvanja univerzalnih (zapadnih) vrednosti slobode, prava na samoopredeljenje i zaštite ljudskih prava ako je to u interesu kapitala i daljim ovladavanjem nad resursima.

Apsolutnost kapitala se ne koristi otvorenim delovanjem kao najvećem lukavstvom jer se ne pokazuje po sebi i za sebe, već se krije iza „velikih i naučno dokazanih istina i argumenata” uvaženih intelektualaca, medijskim promovisanjem „velikih ideja” kao što su slobodno tržište, slobodni izbori, vladavina prava, zaštita građana, promicanja evropskih vrednosti. Jezik dominantnog kapitala je kapitalizacija koja obuhvata uverenja, želje i strahove vladajuće kapitalističke klase, govoreći nam kako te grupe vide svet, kako nameće svoju volju društvu, kako žele mehanizirati ljudsko biće. To je arhitektura kapitalističke moći. (Nitzan, Bichler, 2009:20)

Postoji li primat čoveka u društvu i njegov interes? Kako je „naše vreme” vreme kapitalističke globalizacije postoji samo jedan interes kapitala koji svojom apsolutnošću oblikuje čoveka i društvo. Čovek je postao jedan mali segment vladavine kapitala koji se globalno proširio kako je još Hegel predvideo. Svet je sastavljen od suprotnosti koje je Marks objasnio i koje svaka ideologija nastoji da sakrije ili da ih predstavi kao prirodne datosti kroz razna objašnjenja; od nepopravljivih nedostataka sveta koji ipak ostaje najbolji ili do tvrdnji da je ovaj i ovakav svet jedini mogući. U celom tom vremenu kapital nije prestao da bude protivrečnost sebi samom. U poslednjih nekoliko decenija, kapital je postepeno prevazilazio svoja realna i simbolička ograničenja koja bi mogla da se odupru svestranom širenju robnog oblika u svakom području stvarnosti i mišljenja. Svoju apsolutnu dominaciju, u političkoj sferi, kapital osvaja „desnicom novca” u sferi formiranja strukturnih zakona i „lažnom levicom” koja omogućava nadogradnju te na nivou simbola podržava i opravdava rad desnice, ali drugačijim metodama.

„Levičari” podstiču svaki oblik progresivnosti i emancipacije, ističući one pokrete, ideje ili ciljeve koji doprinose još većoj moći kapitala, tržišne ekonomije, privatizacije, otvorenosti tržišta i društva, iako sve doprinosi sve većem gaženju humaniteta. „Levičari” se od boraca protiv kapitala lukavstvom kapitalističkog razuma pretvaraju u borce koji koriste kapitalu. U toj sveobuhvatnoj političkoj igri, kapital teži da zauzme mesto teologije, rušenjem svake preostale religije, budući da sebe predstavlja kao sveukupnu datost kojoj je sve podređeno. Tačnost Marksovog opisa kapitalističkog sveta svog vremena vidi se i danas jer je takva deskripcija aktualna budući da mi još i više živimo u „začaranom i izokrenutom svetu” koje nastanjuju čudovišta koja je nesvesno stvorio sam čovek. Kako čovek više nije sposoban prepoznati ih kao sopstvene kreacije, ne uspeva ni njima da vlada (Marks, 1947:130).

320 str.