ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 346
Oblast: Ekonomija
Jezik: Engleski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Pol Samjuelson (engl. Paul Anthony Samuelson; Gari, 15. maj 1915 — Belmont, 13. decembar 2009), američki ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju. Prilikom dodele nagrade 1970. godine, Švedske kraljevske akademije su izjavile da je „učinio više od bilo kog drugog savremenog ekonomiste da podigne nivo naučne analize u ekonomskoj teoriji“.[1] Ekonomski istoričar Rendal E. Parker nazvao ga je „ocem moderne ekonomije“,[2] a Njujork tajms ga smatra „najistaknutijim akademskim ekonomistom 20. veka“.[3]

Semjuelson je verovatno bio najuticajniji ekonomista druge polovine 20. veka.[4] Godine 1996, kada je dobio Nacionalnu medalju nauke, koja se smatra najvećom američkom počasti za nauku, predsednik Bil Klinton je pohvalio Samjuelsona za njegov „fundamentalni doprinos ekonomskoj nauci“ tokom više od 60 godina.[1] Semjuelson je smatrao da je matematika „prirodni jezik“ za ekonomiste i značajno je doprineo matematičkim osnovama ekonomije svojom knjigom Osnovi ekonomske analize.[5] Bio je autor najprodavanijeg udžbenika ekonomije svih vremena: Ekonomija: Uvodna analiza, prvi put objavljenog 1948. godine.[6] Bio je to drugi američki udžbenik koji je pokušao da objasni principe kejnzijanske ekonomije. Sada je u svom 19. izdanju i prodat je u skoro 4 miliona primeraka na 40 jezika.[7] Džejms Poterba, bivši šef Odeljenja za ekonomiju MIT-a, primetio je da Samjuelson svojom knjigom „ostavlja ogromno nasleđe, kao istraživač i nastavnik, kao jedan od giganata na čijim plećima stoji svaki savremeni ekonomista“.[1]

On je radio kao savetnik predsednika Džona F. Kenedija i Lindona B. Džonsona i bio je konsultant Trezora Sjedinjenih Država, Biroa za budžet i Predsedničkog Saveta ekonomskih savetnika. Semjuelson je pisao nedeljnu kolumnu za časopis Njuzvik zajedno sa ekonomistom Čikaške škole Miltonom Fridmanom, gde su oni predstavljali suprotstavljene strane: Samjuelson je, kako je sebe opisao kao „kejnzijanac iz kafeterije“,[4] tvrdio da uzima kejnzijansku perspektivu, ali prihvata samo ono što je smatrao dobrim u tome.[4] Nasuprot tome, Fridman je predstavljao monetarističku perspektivu.[8] Zajedno sa Henrijem Volihom, njihove kolumne iz 1967. donele su časopisu specijalnu nagradu Gerald Loeb 1968.[9]

Biografija
Pol Samjuelson rođen je 15. maja 1915. godine. Diplomirao je na Čikaškom univerzitetu, doktorirao na Harvardu 1941. godine. Uglavnom je radio na MIT-u, a bio je i gostujući profesor na Njujorškom univerzitetu.

Dao je fundamentalne doprinose u brojnim oblastima teorijske ekonomije, kao što su potrošačka teorija, ekonomika blagostanja, spoljna trgovina, finansijska teorija, opšta i dinamička ravnoteža, teorija kapitala, makroekonomija. Smatran je najvećim ekonomski teoretičarem druge polovine XX veka.

Prvo važno delo je Osnovi ekonomske analize (Foundations of Economic Analysis, 1947), u kome je reformulisao klasičnu ekonomsku teoriju na moderan, matematički način. Njegov udžbenik Ekonomija: uvodna analiza (Economics: An introductory analysis, 1948), sa više izdanja, predstavnja najpopularniji udžbenik svih vremena.

Nobelovu nagradu za ekonomiju dobio je 1970. godine, čime je postao prvi Amerikanac koji je iz oblasti ekonomije dobio tu prestižnu nagradu. Iz obrazloženja: `Opšte govoreći, Samjuelsonov doprinos bio je da je, više nego ijedan savremeni ekonomista, doprineo podizanju analitičkog i metodološkog nivoa ekonomske nauke. On je jednostavno ponovo napisao znatne delove ekonomske teorije. On je takođe pokazao fundamentalno jedinstvo kako problema, tako i analitičkih tehnika u ekonomiji, delimično kroz sistematsku primenu metoda maksimizacije za široki skup problema`.

Bio je ekonomski savetnik Džona F. Kenedija. Bio je otac šestoro dece koji su mu podarili petnaestoro unučadi.

Pol Samjuelson umro je 13. decembar 2009. godine u svom domu u Belmontu u Masačusetsu u 94. godini.