ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2004.
Oblast: Ekonomija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Beograd 2004. Tvrd povez, zaštitni omot, 307 strana.
Knjiga je nekorišćena (nova).
R6



To što je tranzicija iz socijalističkog u kapitalistički privredni sistem obavljana u vreme prevlasti paradigme čiste tržišne privrede i monetarizma, bitno je uticalo na njene tokove. Područje Stiglicove kritike koja na ovim prostorima zaslužuje najviše pažnje upravo su odnosi između tranzicije i takozvanog Vašingtonskog dogovora između američke Vlade, Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Iako je tranzicija počela bez jasne slike o stvarnom privrednom i socijalnom stanju i bez razmišljanja o socijalnim posledicama zbog promena, saveti zapadnih ekonomista, a pogotovo finansijskih institucija bazirani su na pretpostavci da će eliminisanje deformisanih netržišnih institucija, uvođenje privatnog vlasništva i *laissez-faire* tržišnog mehanizma, socijalističke privrede odmah pretvoriti u države blagostanja. Sasvim su prenebregnuti privredna realnost, socijalna struktura društva, pa i iskustva zapadnoevropskih zemalja posle Drugog svetskog rata odnosno činjenica da je sadašnja razvijenost evropskih zemalja proizvod modela socijalnog partnerstva u posleratnoj Evropi kao i činjenica da su nekadašnje socijalističke zemlje mnogo sličnije evropskim privredama posle Drugog svetskog rata, nego sadašnjim tržišnim privredama. Ukratko, jedna ideologija zamenjena je drugom; ovog puta ideologijom tržišnog fundamentalizma.
... U euforiji iluzija koja je nakon raspada socijalizma zahvatila Istočnu Evropu, mnogi su domaći marksisti preko noći postali monetaristi, a donedavni propovednici različitih oblika socijalizma postajali su zagriženi propovednici share-holder value ideologije. Na upozorenja retkih domaćih ekonomista na posledice privatizacije bez jasnih pravila, makroekonomske stabilizacije oslonjene na pogrešne procene stanja privreda i uvođenja tržišta bez institucija uzvraćeno je ruganjem zbog nostalgičnosti i neznanja.`
Prof. dr Jože Mencinger
Rektor Univerze v Ljubljani





»Razvoj društva i ekonomija se ne svode na statistiku. Tiču se, pre svega, života ljudi, a i njihove zaposlenosti. Stiglic nikada ne zaboravlja da su ljudi cilj tih politika, i da se uspeh politike ne ceni prema brzini kojom se namiruju međunarodni bankari, već u kolikoj meri se poboljšava blagostanje građana.`
The Cristian Science Monitor

»Protivrečnosti globalizacije su ratni izveštaj o zbivanjima ispod svodova Bele Kuće i Svetske banke, ispovest moćnog ekonomiste sa istančanim političkim sluhom i zdravim osećanjem za javni interes.`
The Village Voice

»Lucidno, pronicljivo i dobro napisano.`
The Foreign Affairs

»Pristupačno, provokativno i izuzetno čitljivo.`
New York Times

»Nepristrasno, uravnoteženo i akribično... Obavezno pročitati.`
Publishers Weekly

«Stiglic je izneo, na najefektivniji zamisliv način, svoj stav u polemici... Njegova knjiga će zasigurno izazvati veliki odjek na javnoj sceni.`
The New York Times Review of Books