Godina izdanja: 2010
ISBN: 978-86-519-0573-8
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Posveta autora.

Autor Magarašević, Mirko, 1946-
Naslov Jovan Hristić, izbliza : portret književnog prijateljstva / Mirko Magarašević
Jezik srpski
Godina 2010
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni glasnik, 2010 (Beograd : Glasnik)
Fizički opis 386 str. : ilustr. ; 20 cm
Zbirka Biblioteka Književne nauke, umetnost i kultura. Kolekcija Nova tradicija
Napomene Tiraž 500
Beleška o piscu: str. 385-386
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Literatura koja se preporučuje u budućem istraživanju i čitanju dela Jovana Hristića: str. 369-372
Registar.
(broš.)
Predmetne odrednice Hristić, Jovan, 1933-2002

Knjiga Jovan Hristić, izbliza sa podnaslovom „Portret književnog prijateljstva“ ostvarena je u multižanrovskoj formi i može se čitati kao neka vrsta biografije jednog izuzetnog srpskog pisca koji je decenijama živeo bez nametljive ambicije da bude u fokusu javne pažnje. Hristić je delovao iz dostojanstva povučenosti, ali sa montenjevskom sposobnošću da gleda na književne, kulturne i pozorišne probleme, a ponekad i na probleme koje donosi život sam. Mnogo je tu izukrštanih i nepoznatih detalja koji bi, prepušteni vremenu, nestali u privatnom zaboravu. Srećom, ponekad naš život, ili bar delovi života, mogu dobiti naklonjenog svedoka ili bliskog sagovornika i to ima značaja ukoliko postignemo da taj život ili neke njegove faze osvoje viši smisao nasuprot zaboravu. Jer, niko ne postoji u vakuumu, pa ni dobar pisac, pogotovu ne on. Ovo je, znači, neka vrsta portretnog eseja. Ponekad višestruka skica, a manje celovit portret. Sasvim razumljivo. Ja sebe nisam smatrao, niti bi bilo prirodno da se smatram Hristićevim potpunim svedokom, a to znači da se moja misija ispunjavala ulogom prisnog sagovornika koji je istovremeno i poštovalac, a koji sa te dve jasne pozicije pokušava da razume onoliko koliko se u nečijem životu, koji je bio toliko osobeno individualan, posvećen najboljim piscima i knjigama, može nešto dokučiti i razumeti.
Kroz ove dugogodišnje susrete i prijateljske razgovore sa Hristićem, daju se nazreti njegovi stvaralački motivi i njegov duhovni profil što, iako nije dovoljno za nečije potpuno upoznavanje, jeste dovoljno za nečije prepoznavanje. A Jovan Hristić bio je čovek koga je itekako vredelo poznavati!
Mirko Magarašević

„Za života čovekov lik je neuhvatljiv i neizreciv, i tek posle smrti – koja zaustavlja neprekidni tok promena u njegovom životu – možemo početi da određujemo i prosuđujemo šta je on u stvari bio, šta je bila njegova prava priroda, inmost nature.“ (Jovan Hristić, 1986).

Mirko Magarašević (1946) srpski je pesnik, esejista, književni kritičar, putopisac, prevodilac, antologičar i lekar, jedan od istaknutih predstavnika savremene srpske književne esejistike. Rođen je u Beogradu, u porodici s dugom kulturnom i intelektualnom tradicijom. Njegov daleki predak bio je Georgije Magarašević (1793–1830), književnik i profesor koji je 1824. pokrenuo časopis „Serbske letopisi“, kasnije poznat kao „Letopis Matice srpske“. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, gde je diplomirao na Medicinskom fakultetu i profesionalno se bavio oftalmologijom. Još tokom studija počeo je da objavljuje poeziju u književnim časopisima „Student“, „Vidici“, „Savremenik“, „Književnost“ i „Letopis Matice srpske“. Prvu pesničku zbirku, Pogoci za vučije i druge oči, objavio je 1969. godine u izdanju beogradske Prosvete. Od tada je razvio obimno književno stvaralaštvo koje obuhvata poeziju, književnu kritiku, eseje, putopise, prevode i antologijske izbore. Njegova poezija odlikuje se misaonošću, širokim kulturnim referencama, ironijom i kritičkim odnosom prema društvenoj stvarnosti, dok se u esejističkom radu posebno posvetio proučavanju srpske i evropske književne tradicije. Među njegovim značajnijim knjigama eseja i kritika nalaze se Znaci duha podneblja (1979), Hadrijan Margerite Jursenar (1988), Svetlosti književnosti (1991), Pesnik Dositej (1992), Pesničko pamćenje (1993), Evropski pesnici (2010) i Jovan Hristić, izbliza: Portret književnog prijateljstva (2010). U poslednjoj od navedenih knjiga, zasnovanoj na dugogodišnjem poznanstvu i prijateljstvu s Jovanom Hristićem, kroz sećanja, razgovore i portretne eseje osvetljava ličnost i stvaralaštvo jednog od najznačajnijih srpskih pesnika, esejista i pozorišnih kritičara druge polovine XX veka. Magarašević se intenzivno bavio i književnim prevođenjem, naročito engleskom, američkom i francuskom poezijom. Prevodio je i tumačio dela Homera, Dantea, Šekspira, Bodlera, Jejtsa, T. S. Eliota, Ezre Paunda, D. H. Lorensa, Konstantina Kavafija, V. H. Odna, Oktavija Paza, Teda Hjuza i drugih pesnika. Priredio je izbore iz poezije T. S. Eliota, eseje D. H. Lorensa, pripovetke Antona Pavloviča Čehova i izabrane pesme Desanke Maksimović, kao i izbor putopisa Jovana Dučića Sa Mediterana (2009). Posebnu pažnju posvetio je delu Dositeja Obradovića, Sterije, Branka Radičevića, Laze Kostića, Momčila Nastasijevića, Stanislava Vinavera, Miloša Crnjanskog, Miodraga Pavlovića, Ljubomira Simovića i drugih srpskih književnika. Godine 1995. osnovao je Udruženje „Isidora Sekulić“ i pokrenuo književni časopis „Isidorijana“, posvećen književnosti, kulturi i intelektualnom nasleđu. Član je Udruženja književnika Srbije od 1970. godine, Srpskog PEN centra od 1990. i Srpskog književnog društva od 2001. Među njegovim novijim knjigama izdvajaju se Ode i pokude (2016), Kritika i tumačenje proznih formi (2021), Duh i dah Beograda (2022) i Mapa srpske poezije (2026). U svom raznovrsnom književnom radu Magarašević povezuje tradicionalnu erudiciju s modernim kritičkim pristupom, nastojeći da književna dela sagleda u širem istorijskom, kulturnom i duhovnom kontekstu. Njegovi eseji, kritike i književni portreti predstavljaju doprinos proučavanju srpske književnosti i njenog mesta u evropskoj kulturnoj tradiciji.

MG P88