ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Gar
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Lenjin je bio veliki biciklista, filozof, putnik, šaljivdžija, sportista i kriptograf. Ako nešto nije bio, onda nije bio prijatan sagovornik, ali ako Bog tamo, na nebesima, poželi da uz partiju šaha pretrese politiku ili najnovije vesti, s kim bi osim s Lenjinom mogao da razgovara?

Pripovedati o Lenjinu isto je što i pripovedati priče iz Hiljadu i jedne noći. Osim magije i tajni, u svim tim pričama postoji i logika: neumoljivo ako... onda....

Ako verujo da je Lenjin sam-samcat organizovao revoluciju u Rusiji, onda moramo verovati da je on sam-samcat okončao svetski rat.

Ako smatramo Lenjina hakerom koji je srušio istoriju, onda moramo dopustiti da istorija nije savršena i da joj je potrebna stvaralačka de­strukcija.
Ako se odričo Lenjina iz istog razloga zbog kojeg neke profesore matatike ne puštaju u kazino jer prečesto dobijaju, onda ni sami ne želimo da pobedimo, nego se još ispostavlja da smo na strani vlasnikâ kazina, a ne onih koji žele da pretvore njihove institucije u oblasne domove pionira.

Srušite sve statue i zabranite pomen njegovog imena istorija i geografija će same ponovo generisati lenjina.

KO JE TO LENJIN? On je vi.

I kao što piše nad grobom arhitekte Kristofera Rena:

Čitaoče, ako tražiš spomenik samo se osvrni oko sebe.

U ovoj knjizi boljševički vođa pojavljuje se kao čudnovat čovek veseo, histeričan, poetičan, sentimentalan, proračunat, pou­zdan, beskrupulozan, samouveren, brižan, samovlastan, kadar da bude autoironičan, samozaljubljen, oštrouman i harizmatičan njegove životne navike ne izazivaju ni najmanju simpatiju ali i takav je neverovatno atraktivan neobičan je i egzotičan u svu čak i u svojoj vulgarnosti, čak i kada posmatrača šokira to što se ponaša kao kakav Foma Opiskin Valentinov jasno prenosi tu distancu koja deli njegovog klijenta od darovitih, pametnih, skeptičnih ali običnih ljudi. Lenjin je baš poput bića iz nekakve više rase, koje vrši intelektualni presing na ljude oko sebe, čak i kada iznosi očigledne budalaštine. Ne libi se poličkog pristupa koji bi se mogao pokazati i kao krajnje bezočan pa tako pujda Vale­n­tinova na Plehanova, koristeći vrlo ličnu informaciju koju je od njega dobio, i to samo zato što okolnosti dozvoljavaju takvu prljavu borbu. Do najsitnijih pojedinosti vidimo kako tačno funkcioniše mehanizam ograđivanja od bli­skih, svojih ljudi: Lenjinu je svojstven neprijatan manir da u privatni život prenosi političke, pa čak i filozofske, simpatije i idiosinkrazije i pošto maltene psihopatološki nije u stanju da prijateljski komunicira sa ljudi­ma koji ne dele njegove poglede na politiku i filozofiju, Lenjin se za dan-dva iz zani­mljivog sagovornika i dobrog druga pretvara u tipa koji u čoveku budi želju da ga udari.