Godina izdanja: 2007
ISBN: 424
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Ginter Gras / Günter Grass
Naslov originala: nem. Beim Häuten der Zwiebel
Izdavač: Narodna knjiga Alfa, Beorgad
Godina: 2007
Obim: 426 str.

„Ljušteći luk” (ili Dok ljuštim luk) je autobiografsko delo nemačkog nobelovca Gintera Grasa objavljeno 2006. godine. Koristeći metaforu ljuštenja luka, pisac skida slojeve sa sopstvenih sećanja, pokrivajući period od detinjstva u Dancigu, preko ratnih godina i služenja u Waffen-SS-u, do 1959. i objavljivanja romana Limeni doboš. Knjiga je izazvala veliku međunarodnu kontroverzu jer je Gras u njoj prvi put javno priznao svoju nacističku prošlost, koju je krio više od šest decenija.



Ginter Vilhelm Gras (nem. Günter Wilhelm Grass; Gdanjsk, Poljska, 16. oktobar 1927 – 13. april 2015) bio je nemački književnik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1999. godine. Njegovo najpoznatije delo, Limeni doboš, pripada žanru magičnog realizma. Njegova dela često imaju snažnu socijalistički orijentisanu političku dimenziju. Gras je bio veliki pristalica Socijaldemokratske partije Nemačke. Kad je 2006. godine, posle decenija prikrivanja istine, priznao da je kao mladić poslednjih nekoliko meseci Drugog svetskog rata bio u elitnim nacističkim SS jedinicama, bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme, što nije moguće.

Ginter Gras je rođen u Dancigu (današnji Gdanjsk u Poljskoj) 16. oktobra 1927. godine, u porodici Vilija Grasa, nemačkog protestanta i Helene Knof Gras, katolikinje kašupskog porekla. Gras je vaspitavan u duhu katolicizma. Njegovi roditelji su u tadašnjoj gradskoj opštini Langfur posedovali piljarnicu i stan. Imao je sestru koja je rođena 1930. godine.

Gras je u rodnom gradu završio osnovnu školu i gimnaziju. Volontirao je u podmorničkoj službi kako bi „izašao iz skučenosti koju je kao mladić osećao u roditeljskom domu“. Godine 1942. pristupio je Rajsarbajtdinstu, a novembra 1944. Vafen SS-u. Gras se borio u 10. SS tenkovskoj diviziji Frundsberg od februara 1945. do 20. aprila 1945. godine kada je ranjen i prebačen u američki logor za ratne zarobljenike.

Od 1946. do 1947. godine radio je u rudniku i učio kamenorezački zanat. Nekoliko godina je studirao skulpturu i grafiku, prvo na Diseldorfskoj umetničkoj akademiji, a zatim na Berlinskom fakultetu umetnosti. Pored toga bavio se pisanjem i često je putovao. Oženio se 1954. godine i od 1960. živeo u Berlinu. Razveo se 1978. i ponovo se oženio naredne godine. Od 1983. do 1986. bio je na čelu Berlinske akademije umetnosti.

Ginter Gras je široj čitalačkoj publici poznat kao autor romana Limeni doboš (Die Blechtrommel), objavljenog 1959. godine (po knjizi je snimljen film 1979). Zatim su usledila dela Mačka i miš (Katz und Maus, 1961), pa Pseće godine (Hundejahre, 1963), koja zajedno sa Limenim dobošem čine „Dancig trilogiju“. Zajednička nit koja ih povezuje tiče se uspona nacizma i ratnog iskustva u jedinstvenoj kulturnoj sredini Danciga i ušća Visle. Roman Pseće godine, koji mnogi smatraju nastavkom Limenog doboša, opisuje prostorno izmešane etnicitete i složenu istorijsku pozadinu.

Gras je dobio mnoštvo međunarodnih nagrada, a 1999. godine primio je najviše književno priznanje: Nobelovu nagradu za književnost. Njegova književnost se obično svrstava u umetnički pokret Vergangenheitsbewältigung, što grubo prevedeno znači „sporazumevanje sa prošlošću“.

Gras se 2002. godine vratio u sam vrh svetske književnosti knjigom Hodom raka (Im Krebsgang). Ova novela, čiji se glavni likovi prvo pojavljuju u Mački i mišu, smatra se Grasovim najuspešnijim delom.

Godine 2006. objavio je autobiografiju pod naslovom Ljušteći luk (Beim Häuten der Zwiebel).

Najvažnija dela:
- Die Vorzüge der Windhühner (1956)
- Die bösen Köche. Ein Drama (1956)
- Poplava (Hochwasser. Ein Stück in zwei Akten 1957)
- Ujak (Onkel, Onkel. Ein Spiel in vier Akten, 1958)
- Dancig trilogija (Danziger Trilogie)
- Limeni doboš (Die Blechtrommel, 1959)
- Mačka i miš (Katz und Maus, 1961)
- Pseće godine (Hundejahre, 1963)
- Gleisdreieck (1960)
- Die Plebejer proben den Aufstand (1966)
- Ausgefragt (1967)
- Über das Selbstverständliche. Reden - Aufsätze - Offene Briefe - Kommentare (1968)
- Lokalna anestezija (Örtlich betäubt, 1969)
- Dnevnik jednog puža (Aus dem Tagebuch einer Schnecke, 1972)
- Der Bürger und seine Stimme. Reden Aufsätze Kommentare (1974)
- Denkzettel. Politische Reden und Aufsätze 1965-1976 (1978)
- Lumbur (Der Butt, 1979)
- Sastanak u Telgteu (Das Treffen in Telgte, 1979)
- Plodovi mašte i razmišljanja ili Nemci izumiru (Kopfgeburten oder Die Deutschen sterben aus, 1980)
- Widerstand lernen. Politische Gegenreden 1980–1983 (political speeches, 1984)
- Štakorica (Die Rättin, 1986)
- Pokaži svoj jezik (Zunge zeigen. Ein Tagebuch in Zeichnungen, 1988)
- Zloguke žabe (Unkenrufe, 1992)
- Široko polje (Ein weites Feld, 1995)
- Moj vek (Mein Jahrhundert, 1999)
- Hodom raka (Im Krebsgang, 2002)
- Poslednji ples (Letzte Tänze, 2003)
- Ljušteći luk (Beim Häuten der Zwiebel, 2006)
- Dummer August (2007)
- Kutija (Die Box, 2008)