Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Misterija smrti našeg čuvenog naučnika, prvog borca za obnovljivu energiju u Srbiji.
Istinski superheroj je čovek, stvarni a ne izmišljen, spreman da svoje ideje, sposobnosti i celokupne ljudske kapacitete posveti dobrobiti i budućnosti čovečanstva, bez obzira na nerazumevanje sredine i uprkos svim preprekama. Vreme, po pravilu, pokaže u kojoj meri su ovi velikani pripadali budućnosti, koliko su nas zadužili i kako smo se o njih ogrešili. Zadivljujuće je što smo kao narod izrodili mnogo takvih junaka, a tužno je što su oni mahom zaboravljeni. Jedan takav heroj je i prof. dr Branko Lalović, koga je od zaborava otrgao Živojin Petrović u knjizi „Ratnik sunca“.

Kao neko ko se zalaže za primenu tehnoloških rešenja i razvoj digitalnog doba u pravcu koji bi trebalo da ispravi greške iz prošlosti, pogotovo one u vezi sa očuvanjem čovekove okoline i zdravlja planete, ostao sam opčinjen idejama i inovacijama koje je tokom plodne karijere pokušao da uvede profesor Lalović. Premda nuklearni fizičar, priznat u stručnim krugovima širom sveta, čovek koji je u institutu u Vinči proveo ceo svoj radni vek i dao ogroman doprinos ovoj oblasti u bivšoj Jugoslaviji, Branko Lalović je među prvima prepoznao potrebu za prelaskom na obnovljive izvore energije, posvetivši posebnu pažnju sunčevoj.

Sve to se dešava u vreme kada je većinsko opredeljenje gradnja nuklearnih elektrana, uz podršku određenih naučnih i državnih krugova. Zbog toga neke od najinteresantnijih delova knjige čine prepiske i stručne rasprave koje su u to vreme, početkom osamdesetih godina prošlog veka, vodili najistaknutiji predstavnici dva suprotstavljena tabora – profesor Paar iz Zagreba kao pobornik nuklearne, i profesor Lalović, zagovornik korišćenja sunčeve energije. Ko je bio u pravu, možda govori i podatak, koji je autor izneo u pomenutom delu, da je u budžetu SAD za 2022. godinu rezervisano čak 44,35 milijardi dolara za istraživanja alternativnih izvora energije, dok je za investicije u nuklearne tehnologije izdvojeno tek nešto manje od dve milijarde.

U knjizi se na zanimljiv način prepliću dokumentarni pasaži potkrepljeni fotografijama i prepisima dokumenata, sa romansiranim skicama iz života naučnika, profesora i inovatora, najčešće kroz njegova druženja i dijaloge sa saradnicima i studentima. Upravo je posvećenost talentovanim mladim ljudima i njihova privrženost njemu ono što najjasnije oslikava ličnost profesora Lalovića. Premda je imao relativno kratku akademsku karijeru, predavao je na brojnim univerzitetima kod nas i u svetu i uvek je umeo da znanje približi jasnim i plastičnim opisima. To je vidljivo i iz članaka i intervjua u časopisima i emisijama namenjenim popularizaciji nauke, gde je uvek bio rado viđen gost. Da se njegova karijera i život nisu prerano završili, sigurno bi ostao upamćen kao jedan od najznačajnijih promotera naučnog i tehnološkog razvoja, prava zvezda, poput one najbliže nama, u koju je bio večito zagledan i za čiju se energiju zalagao.

„Čovek ne treba da se liši blagodeti koje mu pruža tehnologija. Izmirenje sa prirodom on može postići njenim potpunim razumevanjem i prilagođavanjem njenim zakonitostima. Uz naučna saznanja, svetu su danas više nego ikad potrebni filozofi, oni koji bi bili u stanju da stvore jednu optimističku sliku sveta“, izgovara profesor Branko Lalović u jednom intervjuu opisanom u knjizi „Ratnik sunca“ Živojina Petrovića. Više od četrdeset godina kasnije, ove reči su aktuelnije nego ikada.
(Autor: Veselin Jevrosimović, predsednik kompanije Comtrade
Izvor: Nedeljnik)

Izdavač: Laguna,2022.
Mek povez 269.strana
Stanje očuvanosti: novo