Godina izdanja: 2001
ISBN: 86-7448-085-3
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Potpis na predlistu, spolja kao na fotografijama.

Autor - osoba Berberova, Nina Nikolaevna, 1901-1993 = Берберова, Нина Николаевна, 1901-1993
Naslov Čajkovski / Nina Berberova ; prevod sa ruskog Mirjana Grbić
Jedinstveni naslov Чайковский. srp
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2001
Izdanje [1. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Paideia, 2001 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 198 str., [8] str. s tablama : ilustr. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Grbić, Mirjana, 1950- (prevodilac)
Grbić, Mirjana, 1950- (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂSabrana dela / [Paideia, Beograd]
Napomene Prevod dela: Чайковский / Нина Берберова
Tiraž 2 000
Napomene uz tekst.
Predmetne odrednice Čajkovski, Petar Iljič, 1840-1893 – Biografije


Nina Nikolajevna Berberova (Sankt Peterburg, 26. jul 1901 – Filadelfija, 26. septembar 1993) je bila ruski pisac i profesor ruskog jezika na privatnom univerzitetu u Nju Hejvenu. Svetsku slavnu stekla je van granica Rusije.
Nina Berberova rođena je u Sankt Peterburg juna 1901. godine. Majka joj je bila Ruskinja, a otac jermenskog porekla. Sa devetnaest godina udaje se za ruskog pesnika Vladislava Hodaseviča, s kojim emigrira u Nemačku. Narednih godina stanovali su kod Hodasevičevih prijatelja u Rimu, Londonu, Pragu, Vaeneciji, Marijenbadu, Belfastu i Sorentu da bi se 1925. preselili u Pariz. Ubrzo počinje da piše kratke priče za ruske emigrantske časopise Poslednje novosti i Ruska misao.
Godine 1936. piše kontroverznu biografiju Čajkovskog. Razvodi se od Hodaseviča i udaje za Nikolaja Makejeva, bivšeg poslanika Ruske dume. Kao i prethodni, i ovaj brak se ubrzo raspada.
Posle 25 godina boravka u Parizu, sa samo 75 dolara napušta Francusku 1950. i odlazi u SAD, i posle devet godina postaje američka državljanka. Udaje se za koncertnog pijanistu Kočevickog. Karijeru nastavlja na privatnom univerzitetu u Jejlu kao profesor ruskog jezika i književnosti.
Godine 1963. prelazi da radi na Prinstonski univerzitet, gde ostaje do svog penzionisanja 1971. Godine 1991. seli se u Filadelfiju, gde umire dve godine kasnije. Pre svoje smrti posetila je postsovjetsku Rusiju.
Dela
Bila je romanopisac, memoarista, pesnik i kritičar. Njena dela postala su poznata tek posle Drugog svetskog rata. Njena autobiografija pisana na ruskom objavljena je prvo na engleskom 1969, da bi tek 1983. bila objavljena i ruska verzija.
Jedno od najpoznatijih Nininih dela je novela „Klavirska pratnja“ koja je 1992. doživela ekranizaciju, u režiji francuskog režisera Kloda Milera.
Novele
Klavirska pratnja
Rokanval
Lakej i devojčura
Astašev u Parizu
Oživljavanje Mocarta
Bijankurske svetkovine
Plač
Trska koja misli
Crna bolest
Kraj Turgenjevljeve biblioteke
U spomen na Šlimana
Romani
Poslednji i prvi
Gospodarica
Knjiga o sreći
Olujni rt
Čajkovski
Borodin
Ostala dela
Kurziv je moj (autobiografija)
Ljudi i lože: ruski slobodni zidari XX veka
Gvozdena žena: biografija baronice Budberg
Aleksandar Blok i njegovo vreme
Pesme 1921–1983.

MG P18 (N)