ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 0000
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Oštećenje na koricama pozadi.
Stanje kao na slikama.

Dijego Armando Maradona (šp. Diego Armando Maradona; Lanus, 30. oktobar 1960 — Tigre, 25. novembar 2020) bio je argentinski fudbaler i fudbalski trener. Podelio je titulu najboljeg fudbalera 20. veka s brazilskim fudbalerom Peleom.[1]

Karijeru je počeo u Argentinos juniorsima a zatim je igrao za Boku juniors, Barselonu, Napoli i Sevilju. U klupskoj karijeri najviše uspeha imao je noseći dres Napolija, sa kojim je osvojio dve titule prvaka Italije i jedan Kup UEFA. U drugom delu igračke karijere Maradona je imao problem sa kokainskom zavisnošću. Kažnjen je sa 15 meseci zabrane igranja fudbala pošto je 1991. bio pozitivan na doping kontroli. Kratko je igrao i za Njuels old bojse da bi profesionalnu igračku karijeru završio 1997, na 37. rođendan i to u dresu Boke juniors.

U dresu seniorske reprezentacije Argentine je odigrao 91 utakmicu i postigao 34 gola. Nastupio je na četiri Svetska prvenstva. Debitantski nastup na Svetskim prvenstvima, zabeležio je 1982. godine u Španiji. Kao kapiten je predvodio reprezentaciju Argentine do titule prvaka sveta 1986. na Mundijalu u Meksiku. Godine 1990, na Mundijalu u Italiji predvodio je Argentinu do još jednog finala, ali je tada trijumfovala Zapadna Nemačka sa 1:0 u meču u Rimu. Četiri godine kasnije igrao je na Mundijalu u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je posle dve utakmice poslat kući jer je na doping testu bio pozitivan na efedrin.

U dva navrata je vodio klubove u Argentini kao trener, a onda je 2008. imenovan za selektora reprezentacije te zemlje. Sa funkcije je otišao 2010. pošto je Argentina ispala u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Južnoj Africi. Posle toga je vodio timove u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Meksiku, a potom se vratio u Argentinu da vodi ekipu Himnasije.

Preminuo je 25. novembra 2020. od posledica srčanog udara, u 60. godini života.[2]


Maradona je rođen u Lanusu, predgrađu Buenos Ajresa, kao peto od osmoro dece Dijega Maradone Seniora i Dalme Salvadore Franko.[3] Njegova dva mlađa brata Ugo i Raul, obojica su bili profesionalni fudbaleri.[4] Na Dijegovu fudbalsku karijeru najviše je uticao ujak Kirilo, nekad golman nižerazrednog kluba Korijentes. Fransisko Kornejo, skaut Argentinos juniorsa, prvi je uočio Dijegov talenat. Kornejo je bio zabrinut izgledom sićušnog dečaka, morao je ojačati da bi opstao u fudbalu. Uz dopuštenje roditelja odveo je Dijega lekaru sumnjive reputacije. Kačo Paladino je injekcijama tretirao Dijegove mišiće.[5]

Ubrzo je postao glavni igrač Los Sebolitasa, juniorskog tima Argentinos juniorsa iz Buenos Ajresa. Kao dvanaestogodišnji dečak je zabavljao gledaoce pokazujući svoje umeće sa loptom tokom poluvremena na utakmicama prve divizije Argentine.[6] Među njegovim fudbalskim uzorima tokom odrastanja, navodio je brazilskog plejmejkera Rivelinja i krilo Mančester junajteda Džordža Besta....