ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1999
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba De Quincey, Thomas, 1785-1859 = De Kvinsi, Tomas, 1785-1859
Naslov Poslednji dani Imanuela Kanta / Tomas de Kvinsi ; preveo sa engleskog Jovica Aćin
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1999
Izdavanje i proizvodnja Čačak ; Beograd : Umetničko društvo Gradac, 1999 (Beograd : Zuhra)
Fizički opis 54 str., [2] lista s tablama ; 23 cm
Drugi autori - osoba Aćin, Jovica
Zbirka Biblioteka Alef ; knj. 39
Napomene Prevod dela: The Last Days of Immanuel Kant / Thomas de Quincey
Na presavijenom delu kor. lista beleška o autoru.
Predmetne odrednice Kant, Imanuel, 1724-1804 -- Biografije

Opis poslednjih trenutaka Imanuela Kanta, zasnovan na sećanjima sekretara i prijatelja tog čudesnog mislioca iz Kenigsberga, tvorca transcendentalne filozofije, u ovom neobičnom spisu nošen je podjednako ironijom i divljenjem. Bizarne slike i dvosmislene senzacije prepliću se u De Kvinsijevoj povesti o svakodnevnom životu čoveka moćnog intelekta koji stari i degeneriše se. Ono što bi u izvesnim prilikama bilo shvaćeno kao anegdota, ovde se odjednom, u tananim odlukama autora o izboru ove ili one crte iz neizbežnog obrušavanja u smrt, prikazuje kao silovita drama u kontekstu neke transcendentalne i apsurdne fikcije.
Rođen 1785. godine u Mančesteru, Tomas de Kvinsi mnogima je poznat kao opioman, upravo zato što je u književnosti najčuveniji po autentičnom 1 odličnom delu Ispovesti engleskog uživaoca opijuma (1821), objavljenom svojevremeno i u srpskom prevodu. Francuskim čitaocima otkrio ga je Bodler, koji će u njemu videti sabrata. Španskim i hispanoameričkim - Borhes, koji će se na njega, kao pretka, pozivati kao na svoj uzor. Prijateljevao je s jezerskim pesnicima, Vordsvortom i Kolridžom, i autor je njihovih književnih portreta, nezaboravnih po duhu sugestivnosti. Uprkos svojoj spisateljskoj plodnosti, bio je zatvaran zbog dugova. Upoznao je bedu kojoj se, zatim, pridružio i jad kad mu je umro sin Džulijus u svojoj petnaestoj godini, a ubrzo za njim i žena Margareta. Potkraj života, na zahtev izdavača, otpočeo je prikupljanje i pregledanje svojih radova (koji svedoče ne samo o njegovim enciklopedijskim znanjima nego i o heteroklitnim i multiformnim književnim darovima) radi njihovog objavljivanja u sabranim delima. Prvi tom se pojavio 1853. godine, a poslednji, četrnaesti, godinu dana posle autorove smrti. Umro je 1859. godine.
Poslednje dane Imanuela Kanta De Kvinsi je najpre objavio u februarskom broju, 1827, časopisa Blackwood’s Magazine. Za ponovno izdanje, posle bezmalo četvrt stoleća, izvršio je znatne popravke, i ta je verzija konačna.
Uočiti da Vordsvort za doručkom izrezuje stranice knjige tek pristigle iz štamparije nožem na kome su još podebeli slojevi maslaca, nije samo znak duhovitog opažanja nego i veštine u isticanju važnosti detalja koji u trenutku dočarava atmosferu celog života. Tu De Kvinsijevu umetnost, koja kao da najavljuje značaj koji će fragmentarno pisanje poprimiti tek u sledećem stoleću, u njenoj izvanrednoj raskoši otkrivamo i u ovom portretu umirućeg Kanta. Zahvaljujući tom retkom daru, kapricioznom i oplemenjenom neuporedivom erudicijom, saznaćemo da je pravi izumitelj haltera i žabica za čarape niko drugi nego autor Kritike čistog uma (s tim što je dalje usavršavanje izuma navodno prepustio svom sekretaru)! I ne možemo a da se, uprkos nepriličnosti, ne nasmejemo kada Vasjanski, ovde u liku pripovedača, u neprestanom naporu da bude što skromniji, doslovno iznosi svakojake Kantove muke, sve vreme naglašavajući kako je on lično, eto, uvek uspevao da donosi bolje i dalekovidnije odluke od bolesnog starca o kome je kao plaćeni sekretar brinuo do kraja. Kako god bilo, čitaćete u jednom dahu delo po mnogo čemu srodno drugom remek-delcetu crnog humora, napisanom i obelodanjenom iste godine, De Kvinsijevom sastavu O ubistvu posmatranom kao umetnost... - J. Aćin
MG45