ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1978
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Branislav Nušić Autobiografija -tvrd.pov.Prosveta Bg. *3691*2020
izdavac Prosveta Beograd 1978.g
tvrdi povez,328 strana,ćirilica, format: 19,5 x 13,5 cm, težins 410.grama
stanje knjige: vrlo očuvana-stranice kao nove-nema tragova korišćenja
PIŠČEV PREDGOVOR
Ja mislim da uopšte nema smisla pisati predgovor autobiografiji. Ako život čovečji i ima kakav predgovor, on je tako intimne prirode da se o njemu uopšte i ne piše. Ali se meni predgovorom valja opravdati što sam preduzeo ovaj posao – pisanje biografije – kojim se obično bave propali političari, prognani vladari, besposleni penzioneri, bivše dvorske dame i članovi Akademije nauka. I, eto, toga opravdanja radi ja moram ovu prvu glavu posvetiti predgovoru. U jedno doba nastala je bila čitava hajka na mene. Sve što je dobilo svrab za pisanje uzelo je da se češe o mene, tako da sam bio postao neka vrsta pismenog zadatka za sve one koji su – to se već razume – počinjali kritikom svoja literarna vežbanja. Svi su oni i na sav glas tvrdili: da ja nemam ni duha ni talenta. Kako su mi na taj način stvorili donekle reputaciju čoveka bez duha i talenta, poče se šaputati da mi ta reputacija daje dovoljno kvalifikacija za člana Akademije nauka i umetnosti, te sam svakoga časa mogao očekivati da budem i izabran. Pa kako svaki akademik mora da izradi svoju autobiografiju, i kako je našim akademicima za tajm posao potrebno po nekoliko godina, pa ih ima koji su i umrli a taj toliko veliki i važan posao nisu dovršili, te se ni dan danas ništa ne zna ni o njihovom životu ni o njihovom radu na nauci, – to sam odlučio da za vremena piberem građu za svoj životopis. Eto to me je uglavnom rukovodilo kada sam seo da pišem ovu knjigu.
Opis ovoga života otpočeo sam sa rođenjem, nalazeći da je to najprirodniji početak. Polazeći od toga fakta, ja se nisam upuštao u stvari koje su prethodile mome rođenju, pošto o tome verovatno i nema nikakvih podataka. Autobiografiju sam završio ženidbom, nalazeći da posle ženidbe čovek i nema autobiografije
.......................................
Ranije tvrdnje mojih biografa da sam se rodio 1866. godine,
otpale su blagodareći brižljivom ispitivanju profesora g.
Milenkovića. Ti raniji biografi izvodili su svoju tvrdnju na osnovu
pronađenih podataka po kojima sam ja prvi razred gimnazije
završio 1878. godine. Pretpostavljajući da sam u školu pošao u
sedmoj godini, to sam po njima, četiri razreda osnovne škole i
jedan razred gimnazije svršio u dvanaestoj godini, što znači da sam
se rodio 1866. godine.
Da spor reši, g. Milenković se upustio u istraživanje po starim
arhivama, preturajući sve školske protokole, gde je najzad utvrdio
nesumnjiv fakat: da sam ja prvi razred gimnazije učio pune tri
godine, iz čega se dâ izvesti jasan zaključak: da sam se morao
roditi 1864. godine. Hvala g. profesoru i sa moje strane što je to
pitanje rasvetlio, te nam je stvar sad već svima jasna i neće nas više
dovoditi u zabunu.