"Patrijarhova jesen" još uvijek slovi kao najambiciozniji autorov projekt. Zamišljajući roman o karipskom diktatoru na tragu visokog modernizma, ugledajući se ponajprije na ostavštinu Joycea i Becketta, Márquez je iz naizgled atipične biografije jednog latinskoameričkog diktatora stvorio labirint fluidne proze u kojoj se na čudnovat način isprepleću nasilje i korupcija, vjera, okrutnost i ljubav. Remek djelo nezaboravnog stila, ova bajkovita priča o umirućem tiraninu, ili, kako je sam autor to jednom prilikom napisao, "poema o usamljenosti moćnika", onaj je roman zbog kojeg je Gabriel García Márquez postao najhvaljeniji i najpopularniji predstavnik magijskog realizma.***Biografija autoraGabrijel Garsija Markes (1927–2014) bio je kolumbijski pisac, politički aktivista i novinar, dobitinik Nobelove nagrade za književnost 1982. godine, najpoznatiji po svom remek-delu „Sto godina samoće“.Rani život i obrazovanjeGabrijel Hose de la Konkordija Garsija Markes je rođen 6. marta 1927. godine u gradu Arakataka, u Kolumbiji. Kao dečak je živeo sa babom i dedom. Deda mu je preminuo kada je imao osam godina, a nakon što mu je baba oslepela, sa roditeljima se preselio u Sukre, glavni grad Bolivije.Gabrijel je bio stidljivo i povučeno dete. Zahvaljujući svom dedi, veteranu kolumbijskog Hiljadudnevnog rata i liberarnom aktivisti, počela je da ga interesuje politika. Baba mu je stalno pričala priče o narodnim verovanjima, sujeverju, pokojnim precima i duhovima – teme koje su se kasnije našle i u njegovim romanima.Pohađao je jezuitsku školu, bio je odličan učenik i veoma je voleo da čita. Omiljeni pisci su mu bili Fjodor Dostojevski, Franc Kafka i Ernest Hemingvej. Svoje prvo delo je napisao još u osnovnoj školi, a radi se o kratkoj priči koja je bila objavljena u novinama.Godine 1947. je na nagovor oca upisao pravni fakultet. Nakon što je zatvoren Univerzitet u Bogoti, Markes je svoje studiranje nastavio u Kartageni. Počeo je da piše za novine El Universal, zahvaljujući poznanstvu sa urednicima. Studirao je do 1950. godine, nakon čega je prestao i posvetio se svom poslu novinara i kolumniste. Iako nikada zvanično nije završio fakultet, mnogi univerziteti su mu dodelili počasti i priznanja za rad, delo i stvaralaštvo.Dela i priznanjaNjegova prva knjiga „Oči plavog psa“ objavljena je 1950. godine. Pravi uspeh je došao 1967. sa romanom „Sto godina samoće“. Ovaj roman je postao klasik i definisao magični realizam, stil koji kombinuje fantaziju i realnost. Priča o porodici Buendija postala je simbol latinoameričke književnosti i donela mu svetsku slavu.Nakon „Sto godina samoće“, Markes je objavio niz drugih značajnih dela, uključujući romane „Patrijarhova jesen“ (1975); „Hronika najavljene smrti“ (1981); „Ljubav u doba kolere“(1985); „Sećanja na moje tužne kurve“(2004) i druge. Njegova dela često istražuju teme ljubavi, politike i ljudske sudbine, uz duboku analizu latinoameričkog identiteta.„Vidimo se u avgustu“ (2024) njegov je poslednji roman. U pitanju je priča o Ani Magdaleni Bah, ženi koja svakog avgusta odlazi sama na ostrvo gde se nalazi grob njene majke. Iako je u srećnom braku više od dve decenije, na svakom putovanju ona pronađe novog ljubavnika.Markes je 1982. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, zbog doprinosa razvoju književnosti. Njegova sposobnost da poveže lične sudbine sa širim društvenim i političkim kontekstom učinila ga je jednim od najuticajnijih pisaca svog vremena. Osim Nobelove, dobio je i niz drugih značajnih priznanja.Ljubav prema filmuOsim što je voleo pisanu reč, Markes je gajio i veliku strast prema filmu. Napisao je desetine scenarija za filmove. Tri filma rađena prema njegovim scenarijima bila su premijerno prikazana 1988. godine: „Čudo u Rimu“, „Veoma star čovek sa ogromnim krilima“ i „Basna o prelepoj čuvarici golubova“.Nakon toga, nastavio je da piše scenarije, a 2011. godine je premijerno prikazan film prema romanu******Autor Gabrijel Garsija MarkesNaslov Jesen patrijarhaMeki povezIzdavač Prosveta15/14