… – U čemu se razlikuje doljmen od obične kamene grobnice?- Spolja gledano, malo čime. Ali su u doljmen, kako vi nazivate kamenu grobnicu, odlazili da umiru živi ljudi… To je spomenik mudrosti i velikom samopožrtvovanju duha, zarad budućih pokoljenja…… I smrt u takvom doljmenu nije bila sasvim obična. Reč „smrt“ ovde uopše ne pristaje…… Odlazeći u doljmen, ljudi se uopšte nisu mučili… Meditirali su u večnost, duhom za svagda ostavši na Zemlji, sačuvavši neka osećanja zemaljska. Ali je zanavek Duša otišlih da umiru u doljmenima, lišena mogućnosti da se u materijalnom ovaploti na Zemlji…… Dušom otvorenom na život pokušaj da pogledaš. Očisti misao od taštine jalove i tada ćeš videti svet, Tvorca Vaseljene i sebe.- Gde su oči Duše, a ne obične oči? Ko se u tome može snaći… Tvrdila si da će govor tvoj mome biti nalik, a pričaš na drugi način…- Samo malčice drugačije. A ti ćeš uspeti da zapamtiš osnovno. I reč moja će se ispreplesti sa tvojim govorom. Ne uzrujavaj se, ne ustručavaj se povezivanja reči svojih, jer će jezik tvoj biti razumljiv mnogim ljudima. Mnogim Dušama će on otkriti to, što je u njima samima skriveno. Neka se kroz njega poezija Vaseljene obistini……- Nevidljivo, ali nešto moje što njih grli, ono i Zemlju celu može da obgrli… Zemlju ću zagrliti nevidljivom sobom! Anastasija sam ja. Postoji mala ja, a postoji i velika. A kako zvati sebe, drugu, još ne znam……- Zovi drugu, unukice, sebe – Dušom. Svojom Dušom. I čuvaj Nju, i delaj Njom, neizmernom.…- Pogrešan put svako bira sam. Nikada plaćanje nije posle, već u ovom životu započinje. Ali, sa svakim novim danom, sa svakodnevnim rađanjem Sunca, dato je svakome da shvati istinitost svoga puta. Izbor ti je dat! Slobodan si, biraj kuda ćeš ići. Ti si čovek! Spoznaj suštinu svoju. Ti si – čovek, rođen da budeš u Raju…******Autor Vladimir MegreNaslov Prostranstvo ljubaviIzdavač: Zvoneći kedri SrbijeGodina izdanja:2010Pismo: ĆirilicaBroj strana: 178Format:21 cm8/0