Svetlana Velmar Janković je rođena 1933. godine u Beogradu. Njena majka Milica Mimi Vulović je bila ćerka inženjera, ministra i nekadašnjeg predsednika opštine Beograd Velislava Vulovića. Milica se školovala u Parizu, a pre udaje objavila je nekoliko književnih dela. Svetlanin otac, Vladimir Janković je bio pomoćnik ministra prosvete u vladi Milana Nedića. Osim toga, pisao je drame, eseje i književne kritike. Svom imenu i prezimenu dodao je nadimak Velmar, nastao kao kovanica imena njegovih roditelja Velimira i Marije Janković. Po završetku Drugog svetskog rata i dolaskom komunista na vlast u Beogradu, Vladimir je pobegao iz zemlje. Deo detinjstva Svetlana je provela u Vučju kod svog tetka, slavnog Laze M. Teokarovića, koji je svojim ulaganjima ovu varošicu vratio u život. Posle rata pohađala je Četvrtu žensku gimnaziju u Beogradu, a nakon toga upisala francuski jezik i književnost na beogradskom Filološkom fakultetu. Profesori su joj bili dr Miodrag Ibrovac i dr Nikola Banašević. Latinski jezik je učila od doktora Miloša Miše Đurića. Novinarstvo i književnost 1.oktobra 1953. godine, ubrzo nakon što je diplomirala zaposlila se kao pripravnik – novinar u „Dečjoj štampi“, a 10. oktobra se udala za novinara Miodraga Protića. U jednom intervjuu priznala je da je to bilo malo slavlje za uži krug njima dragih ljudi. Iz te ljubavi rodio se njihov sin Đorđe. Nakon „Dečje štampe“, počela je da radi u dečjem listu „Pioniri“. Oduvek se družila s knjigama, pa je bilo logično da ponešto i napiše. Ipak, ono čemu se niko nije nadao je da će prvi roman pod nazivom „Ožiljak“ objaviti sa samo 24 godine. Još veće iznenađenje je bilo to što je te godine bila jedan od najozbiljnijih kandidata za osvajanje prestižne NIN-ove nagrade. Ubrzo je postala urednik u časopisu „Književnost, gde je objavljivala dečje priče i bajke. Nakon toga postala je jedan od urednika u Izdavačkoj kući „Prosveta“. Osnovala je i biblioteku „Baština“. U tom periodu pisala je eseje, a jedan od najpoznatiji objavljen je 1967. godine pod nazivom „Savremenici“. Vodila je „rasprave“ sa uglednim književnicima poput Umberta Eka (Umberto Eco), Antonija Tabukija (Antonio Tabucchi) i Margerit Jursenar (Marguerite Yourcenar). Godine 1969. je nakon dvadeset godina ponovo videla svog oca. Sreli su se u Firenci, a Vladimir se nakon dugogodišnjeg skrivanja po Evropi, konačno skrasio u Barseloni. Sedamdesete su bile izuzetno teške za književnicu. Prvo je 1974. godine preminuo njen suprug Miodrag, a godinu dana kasnije i njena majka Milica. Godine 1976. preminuo je i Vladimir Velmar Janković. Ovi nesrećni događaji ostavili su dubok trag na književnicu, pa Svetlana osam godina nije smogla snage da napiše ni jedno delo. Godine 1981. objavila je zbirku pripovedaka pod nazivom „Dorćol“ koju su kritika i publika vrlo dobro prihvatile. Osam godina kasnije izašao je njen roman „Lagum“ koji je 1992. godine osvojio nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu te godine. Za ovo delo nagrađena je i nagradom „Meša Selimović“. Knjiga je nešto kasnije prevedena na francuski jezik. Nekoliko godina kasnije svrstana je među 20 najboljih knjiga objavljenih 1997. godine. Kako je posle priznala ovaj roman pisala je skoro 20 godina. Napisala je tri potpune verzije dela, svaka je bila različita, a ni jednom od njih nije bila zadovoljna. Uništila je sve tri verzije, a na kraju je četvrta verzija ugledala svetlost dana. „Lagum“ je doživeo čak 17 izdanja. 1993. godine je objavila esej „Ukletnici“, a sledeće godine dramu „Knez Mihailo“. Iste, 1994. godine u štampi se pojavila njena druga zbirka pripovedaka i zapisa pod naslovom „Vračar“. Treći roman bio je još uspešniji. Objavljen 1995. godine pod nazivom „Bezdno“, osvojio je NIN-ovu nagradu za roman godine. To joj je dalo još više motiva i inspiracije da nastavi da piše, pa su u tom periodu nastala tri značajna dela – zbirke pripovedaka i zapisa „Glasovi“ iz 1997. godine, i „Knjiga za Marka“ iz 1998. godine, te knjiga „Svetilnik“, takođe iz 1998. godine******Autor Svetlana Velmar JankovićNaslov Knez MihailoNeistorijska drama o istorijskom zbivanjuTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadruga12/0