Molekuli su zbirka priča Ivana Tokina objavljivanih u periodu od 2009. do 2015. godine, kao i do sada neobjavljenih priča. Većina njih pisana je za City Magazine.Fotografije koje prate priče nastajale su u mnogo kraćem periodu, uglavnom su snimane mobilnim telefonom i raspoređene su u knjizi nasumično, osim nekih, koje su baš tamo gde bi trebalo da budu.„...Izašao sam iz reke i nastavio da hodam. Shvatio sam da sam patike ostavio tamo gde sam ih izuo. A mogao sam da ih nosim u levoj ruci, i tako da hodam. Kao žene u filmovima, kad hodaju u letnjim haljinicama koje lete oko njihovih butina, u haljinicama sa nestašnim bretelama, koje daju dramatičan doprinos lepoti leta. Kao neka takva žena, zgodna, sa sandalicama okačenim o kažiprst i srednji prst desne ruke. To sam mogao, ali sam zaboravio patike. Ali sam mogao i da zamišljam da sam bosa žena u letnjoj haljini.Hodala sam lako po travi i nisam se ničemu čudila. Blag letnji vazduh mi je mazio butine, kosa mi se lagano njihala u ritmu hoda, prstići na stopalima su mi se grčili u tačno određenim fazama koraka, a onda se opuštali i stopalo se vraćalo u svoj idealan oblik. Gledala sam u svoja stopala u travi. Bela koža, ljubičasti noktići i zelena trava okolo. Spustila sam se do reke, zgazila hrabro u mulj i uživala. Mekana, masna i vlažna zemlja mi je hladila stopala, u prljavoj reci je lebdeo odraz mog tela, a kad se nagnem, i lica. Pomislila sam – najlepša sam leti.Pas se nije čudio. Pas se prema meni ponaša isto i kad sam veliki muškarac u zelenom duksu i kad bosa hodam po travi. Pas se očigledno odlično razume u život.“odlomak iz priče LetoIvan Tokin rođen je 1971. godine. Autor je romana Najnormalniji čovek na svetu. Radi kao kopirajter u advertajzing agenciji New Moment. Živi u Beogradu. Nada se najboljem.******Autor Ivan TokinNaslov MolekuliPovez: MekPismo: LatinicaBroj strana: 276Format:20 cm15/19