U deset priča svoje nove zbirke, Mala Azija i priče o bolu, Miroslav Toholj inspiriše se ratnim temama: to su crtice s fronta u Bosni, anegdote o srpskom dobrovoljcu u Čečeniji, melanholična sećanja na idilične prizore iz predratnog Sarajeva suprotstavljena nagoveštajima ratnih stradanja, priče o izbeglicama, razorenim porodicama i uništenim životima. Kao i u Toholjevoj prethodnoj knjizi, Kuća Pavlovića, i u ovim "pričama o bolu" dominiraju osećanja rezignacije, usamljenosti, beznađa i svest o prolaznosti i ništavnosti ljudskog života.Pošast rata i ratne rane, oduhovljenost i gordost bola, sliku sveta i vremena u kojem „pesnici ratuju dok generali sriču poeme i dok se svakojak skot gnezdi i preoblači”, Toholj književno briljantno predočava, manifestujući kroz ovih deset priča zavidan raspon pripovedačke empatije, uz vidnu uzdržanost modernog proznog govora, umetnički veoma efektnu. Nesumnjivo najboljem kod nas do danas napisanom proznom knjigom o ovoj temi njen pisac zaveštava nam delo od trajne vrednosti i šireg nacionalnog značaja.Marko Paovica, Književni listNove pripovetke Miroslava Toholja su dosad njegova najbolja knjiga. A priča „Kolac”, najbolja u njoj, jedan je od mogućih odgovora na pitanje: kako treba pisati posle Andrića.Aleksandar Jovanović, Večernje novostiToholjev svet se ne menja, već nam samo otkriva nove stanovnike. Oboreni ratom i dokusureni „promenom sudbine”, oni su nesposobni za novi život (jer bi za to bilo neophodno izbrisati sva sećanja); svako od njih ima bar po jedan grob nad kojim se grči kao monah iz Seoba nad kocem; smućeni patnjom, oni balansiraju između očajanja i smrti (samoubistva), a njihov(a) ih bol („trajuća smart, smrt bez kraja”) pridružuje žrtvama (takođe neprestalnog) rata.Vesna Trijić, BlicKrećući se od Bosne prema Srbiji, Srednjoj Evropi, Rusiji i Kavkazu, Toholjevi junaci nose metastazu izgubljenosti i egzistencije apsurda. Tako se stvara univerzalan princip tragedije. Opora stvarnost izbija iz svake priče, a junaci u njoj postaju marionete sudbine ovog sveta bez optimističkih vizija i orijentacija u vremenu i prostoru. Uostalom, u prirodi je istinske literature da ne daje odgovore na suštinska pitanja života, već da ih neprekidno postavlja svima nama. Tu je, čini se, pripovedačko iskustvo Toholjevo našlo pravu meru. (...) U moru knjiga koje su motivisane proteklim ratom, ovo je literarno delo čiji će ukupni sadržaj snagom istinske kreacije dati tragičnu sliku sveta u koji smo, voljom istorije, bačeni.Živko Malešević, Glas srpski******Autor Miroslav ToholjNaslov Mala Azija i priče o boluMeki povez15/1