„Životinjska farma“ je remek delo kome su protekle decenije samo dodatno pojačale oštrinu i aktuelnost, budući da nestanak fašizma i komunizam nimalo nisu ublažili strahove savremenog čoveka od totalitarizma i beskrupuloznosti političara, uvijene u slatkorečive fraze o zajedničkom dobru i teretu koji vođe nose na svojim plećima. Ova književna bomba upakovana u formu basne i dalje raznosi uspavane mozgove podjednako na političkoj levici i desnici, istovremeno pogađajući pravo u centar i dižući ga pravo u vazduh. Životno iskustvo i izoštren socijalni osećaj velemajstora pisane reči Orvela u ovoj sažetoj formi dolaze do izražaja ništa manje nego u možda još slavnijoj „1984“ i ispunjavaju čitaoca jezom koju ni sva humoreskna raskoš piščevog jezika ne može da ublaži. „Farma“ je jedno od onih dragocenih i retkih dela koje nude uživanje na istoj ravni sa nelagodom i ne samo da obrazuju čitaoca dovodeći u pitanje celokupno njegovo obrazovanje, nego ga i navode na delanje dovodeći u pitanje celokupno njegovo dotadašnje delovanje. Verovatno smo svi na stotine puta čitali oveštale reklamne fraze na koricama hit knjiga, banalnosti u stilu „posle ove knjige život vam više nikada neće biti isti“ ali vi u rukama upravo držite magični predmet za koji ovakva izjava istinski važi: predmet čije je čudo upravo u tome što banalnost pretvara u magiju i svojom magijom briše banalnost naše egzistencije. Ako bi se u dve reči mogla izraziti sva velika razočarenja i propala nadanja 20. i ranog 21. veka, te dve reči bi glasile „Životinjska farma.“***Džordž Orvel (pravo ime Erik Artur Bler; Motihari, 25. jun 1903 – London, 21. januar 1950) bio je engleski pisac, novinar i esejista, najpoznatiji po romanima „Životinjska farma“ i „1984“. Svojim delima ostavio je snažan pečat u svetskoj književnosti, oštro kritikujući totalitarizam, društvenu nepravdu i zloupotrebu moći. Orvel je cenjen i kao jedan od najuticajnijih engleskih esejista 20. veka, čiji su politički i književni tekstovi i danas relevantni i često citirani.Najpoznatije knjige Džordža OrvelaJedno od najpoznatijih dela Džordža Orvela je „Životinjska farma“, alegorijska antiutopija koja kroz priču o pobuni životinja na jednoj farmi razotkriva mehanizme nastanka totalitarnih režima, manipulacije mase i kulta ličnosti. Inspirisana posledicama Ruske revolucije i autorovim ličnim iskustvima iz Španskog građanskog rata, ova satira prevazilazi konkretan istorijski kontekst i postaje univerzalna priča o svim revolucijama koje iz idealizma skliznu u represiju. Orvel je želeo da prikaže kako vlast lako kvari vođe kada mase ostanu pasivne. „Životinjska farma“ je jedno od najvažnijih dela 20. veka, neizostavna lektira koja i danas, možda više nego ikada pre, poziva na budnost, kritičko mišljenje i razumevanje društvenih procesa.Još jedno od najznačajnijih dela svetske književnosti izašlo je iz njegovog pera. Knjiga „1984“ predstavlja distopijski roman koji prikazuje mračnu viziju društva pod apsolutnom kontrolom totalitarne vlasti. Objavljen 1949. godine, ovaj roman je postao snažna opomena generacijama koje su usledile – ali i jezivo proročanstvo koje se u mnogim aspektima savremenog društva čita kao stvarnost, a ne fikcija. U svetu u kome je „rat mir“, „sloboda ropstvo“ i „neznanje moć“, pojedinac je sveden na broj, a istina na propagandni konstrukt koji oblikuje partijska volja. Glavni junak Vinston Smit pokušava da sačuva zdrav razum, sećanje i ličnu istinu u društvu u kome su istorija, jezik i misao pod potpunom kontrolom Velikog Brata.******Autor Džordž OrvelNaslov Životinjska farmaDimenzije 14 × 21 cmBroj strana 233Godina izdanja 2014.Pismo LatinicaPovez Tvrd povezPrevodilac Mirko Bižić15/48