Frankenštajn je jedan od nauticajnijih romana u istoriji, remek-delo koje je rodilo žanr naučne fantastike i postavilo večno pitanja o granicama ljudske ambicije.Viktor Frankenšajn, vođen nezasitom željom da otkrije tajnu života, stvara biće koje prevazilazi sve što je svet ikada video. Ali kada njegov eksperiment izmakne kontroli, Viktor shvata da je stvorio ne samo život, već i sopstvenu propast.Meri Šeli je napisala ovu priču kada je imala samo osamnaest godina, a njen roman i danas odzvanja snažnim pitanjem: šta znači biti čovek?Ovo nije samo priča o čudovištu – ovo je priča o čoveku koji se usudio da bude bog, i o užasu koji je sam sebi doneo.Priča o Frankenštajnu nadahnula je bezbroj filmova, pozorišnih predstava, stripova, i serija. Od ikonične slike zelenog čudovišta sa vijcima u vratu do modernih interpretacija, gde svaka adaptacija postavlja isto pitanje: ko je pravo čudovište – stvoritelj ili njegova tvorevina…***Meri Vulstonkraft Šeli (1797–1851) rođena je u Londonu 30. avgusta 1797. godine. Njen otac je bio radikalni filozof Vilijam Godvin, a majka Meri Vulstonkraft, spisateljica poznata po ranom feminističkom delu Odbrana prava žena (1792). Majka je umrla jedanaest dana posle njenog rođenja, tako da se o njenom vaspitanju brinuo otac. Obrazovanje je sticala uglavnom kod kuće, veoma rano je pokazala sklonosti prema čitanju i pisanju, a prvi tekst je napisala sa jedanaest godina. Tokom leta 1812. godine boravila je u Škotskoj, gde je upoznala draži harmoničnog života u provinciji, koje će pronaći svoj izraz i u pojedinim delovima romana Frankenštajn.Godine 1814. godine Meri je upoznala Persija Biša Šelija, poštovaoca i sledbenika stavova njenog oca Vilijama Godvina. Ubrzo je započela komplikovanu vezu sa njim, a venčali su se 1816. godine, posle smrti Šelijeve supruge Herijet. Iako žive u relativnoj oskudici, život provode putujući Evropom. U maju 1816. odlaze na obale Ženevskog jezera, gde već boravi njihov prijatelj Bajron. Ovde Meri dobija inspiraciju za pisanje romana Frankenštajn. Život Meri Šeli bio je obeležen gubicima: od četiri deteta koje je rodila preživeo je samo Persi Florens, a njen suprug Persi Šeli se udavio 1822. godine, kad se njegov brodić prevrnuo za vreme letnje oluje blizu La Specije u Tirenskom moru. Posle njegove smrti Meri se vratila u Englesku, gde je živela kao profesionalni pisac do smrti 1851. godine.Sve do sedamdesetih godina 20. stoleća Meri Šeli je bila poznata pre svega po svom radu na priređivanju i publikovanju dela Persija Biša Šelija, kao i po romanu Frankenštajn (1818, 1831). Mada joj je otac Persija Šelija zabranio da napiše biografiju svog supruga, Meri je pripremila i objavila celokupno izdanje njegovih pesama 1839. godine. U novije vreme u porastu je interesovanje za njen književni rad, koji uključuje i istorijski roman Valperga (1823), apokaliptički roman Poslednji čovek (1826), kao i njena dva poslednja romana Lodor (1835) i Fokner (1837). Povodom dva veka od izlaska prvog izdanja romana Frankenštajn ili moderni Prometej (1818) objavljeno je na engleskom jeziku mnoštvo kritičkih radova, monografija i zbornika, čime je Meri Šeli konačno i neopozivo svrstana među amblemske figure moderne evropske književnosti.******Autor Meri ŠeliNaslov FrankenštajnPismo LatinicaPovez Tvrd povezPrevodilac Mirko Bižić15/54