Jedno od poglavlja prvog Krstajićevog romana Slučaj gospodina Asimova, koji je do sada imao dva izdanja i preveden je na makedonski jezik, dobivši i međunarodnu nagradu izdavačke kuće „Arka`, ima za naslov privilegovanu reč poetike našeg pisca „San`. Nije stoga čudno što se ona već u prvom pasusu romana javlja tri puta, a u završnom čak pet puta. Takođe je između početnog i završnog pasusa romana znatna učestalost ove naslovne reči jedne njegove priče, koja se u tom smislu može razumeti kao programska, ne samo za pomenuti roman nego i za Krstajićevu književnu i slikarsku umetnost u celini.U eseju „Umetnost je mera čoveka` Krstajić kaže kako san „nije odsustvo stvarnosti, nego je to samo neka druga stvarnost, neki drugi svet`. Njegova misao bi se tačnije izrazila ako bi se reklo da je stvarnost višedimenzionalna. Nauka i filosofija, i uopšte racionalna misao koja se okiva logikom i razlozima, ograničava se na samo jednu ili dve dimenzije i njih proglašava pravom stvarnošću, jedinom. Međutim, do ostalih dimenzija moguće je dopreti samo zaumnim organonom umetnosti, samo se umetnost prisno kreće predelima ostalih dimenzija stvarnosti, predelima sna.******Autor Ranko KrstjićNaslov Slučaj gospodina AsimovaBroj strana 105Meki povez12/21