Knjiga Žaka Pjera Ameta "Brehtova ljubavnica" stoti je dobitnik Gonkurove nagrade u Francuskoj. Roman je nimalo sentimentalna priča o glumljenju života, glumljenju ljubavi, uvek na ivici da se razotkriju sva nepisana, a važeća scenarija. Delo ima naboj kriminalističkog romana u kome su najuspelije one scene u kojima nedostaje još samo jedna reč da bi se otkrila prava uloga Marje Ajh, lepe austrijske glumiceŽan Pjer Amet jedino nije pisao poeziju, ali je njen strastveni čitalac. Bliski su mu Ronsar, Bodler, ali i Brehtov poetski opus, baš kao i stvaralaštvo Hartlinga i Helderlina. "Brehtova ljubavnica" je , uprkos čvrstoj strukturi i svedenom,čistom jezičkom izrazu(tako je Breht pisao poeziju), u osnovi trpko i osetljivo, nežno štivo. Jedna glumica, Marija Ajh, čiji su roditelji nacisti i zbog kojih ona nosi ogroman osećaj krivice, biva angažovana od strane nemačke tajne službe, da tokom 1948. prati Brehta, potkazuje ga i sazna sve o njegovom duhu, umu i duši - preko njegovog tela. Hladni je rat i nekakva čudna, ledena ljubav pulsira između Marije Ajh i Bertolta Brehta.U jedom trenutku, ona pomišlja da on ne vodi ljubav sa njom, nego je pretresa, a onda, pošto Breht na trenutak napusti sobu, ona polako i studiozno pretrese njegovu odeću, spise, ormane, knjige. Mariju Ajh voli neko drugi, strasno i potajno. A Brehta vole druge žene, takođe. Između njih je, osim povremene strasti, koja sija mutno i ima tupu oštricu, ponekad i nekakvo nemušto, teško prijateljstvo. Marija Ajh će nastaviti život negde daleko od Brehta, pisac nam nagoveštava. No nešto u njenoj krhkosti i lepoti, seća na Helderlina i njegovu misao da "oni rođeni sa takvim očima, žive duboko, ali ne i dugo". "Brehtova ljubavnica" veoma nalikuje na muzičku kompoziciju za klavir i jedan ljudski glas. Mukli, tamno obojeni, ženski alt. Takt je tri četvrtine. Tonalitet - tuga.******Autor Žak Pjer AmenNaslov Brehtova ljubavnicaTvrdi povezIzdavač PaideiaPrevod Anđa Petrović5/2