Vojislav Ilić (1862 –1894) je bio srpski pesnik. Rođen je u Beogradu kao sin pesnika Jovana Ilića, imao je još tri brata među kojima je i književnik Dragutin Ilić. Bio je bolešljivog detinjstva i slabo je mario za učenje. Školu je napustio posle trećeg razreda gimnazije zbog slabog uspeha. Kasnije je na svoju ruku pohađao predavanja u Velikoj školi, aktivno učestvovao uknjiževnom i političkom životu studentske omladine, ali ispite nije polagao. Njegovom obrazovanju je pomoglo što mu je dom bio stecište književnika i pesnika.Tu je upoznao Đuru Jakšića, te se kasnije i oženio jednom od Jakšićevih kćeri, Tijanom.Učestvovao je kao dobrovoljac u bugarskom ratu 1885.godine, kada je zajedno sa Branislavom Nušićem bio u Jagodini. Godine 1887.stupio je u službu kao korektor Državne Štamparije, a 1892. namešten je za učitelja u srpskoj školi u Turn Severinu. Iste godine postao je pisar ministarstva unutrašnjih dela, a 1893. vicekonzul u Prištini, po njegovoj želji da ide na Kosovo. Međutim, njegovo slabo zdravlje ga primorava da se vrati u Beograd gde je uskoro i umro.Iako je pisao kratko vreme, svega petnaestak godina, ostavio je obimno i raznovrsno delo. Za života je objavio tri zbirke pesama (1887, 1889, 1892) kojima treba dodati veliki broj pesama rasutih po časopisima i zaostalih u rukopisu. Nekoliko slabih proznih pokušaja pokazuju da je Vojislav, slično Branku i Zmaju, bio prvenstveno pesnik, da je umeo dobro pisati samo u stihu.******Autor Vojislav J. IlićNaslov PesmeTvrdi povez Izdavač Srpska književna zadruga*** napukline između prednje korice i prvog pred lista ***9/5