Хамза Хумо (Мостар, 30. децембар 1895 — Сарајево, 19. јануар 1970) био је српски, југословенски и босанскохерцеговачки писац, новинар и историчар уметности.БиографијаГимназију је завршио у Мостару. С почетка Првог светског рата био је ухапшен и интерниран у Мађарску. Године 1915. мобилисан као тумач и писар у болници у Ђеру.По завршетку рата студирао је историју уметности (1918—23) у Загребу, Бечу и Београду[2]. Од 1922. године био је професионални новинар београдских листова „Новости“, „Реч“ и „Политике“ и активни члан Групе сарајевских књижевника.Након капитулације Југославује 1941. одлази у село Цим код Мостара где остаје све време окупације. После рата живи у Сарајеву, уређује лист Ново вријеме, а затим ради као уредник Радио Сарајева и директор Умјетничке галерије.По роману Адем Чабрић снимљена је ТВ серија „Коже“.Био је стриц Авда Хума, високог државног и партијског функционера у СФР Југославији.ДелаНутарњи живот, песме, 1919.Страсти, приповетке, 1923.Град рима и ритмова, песме, 1924.Са плоча источних, песме, 1925.Грозданин кикот, 1927Под жрвњем времена, приповетке, 1928.Случај Раба сликара, новеле, 1930.Приповијетке, 1932.Љубав на периферији, приповетке, 1936.Зграда на рушевинама, роман, 1939.[3]За Тита, 1946.Пјесме, 1946.Хасан опанчар, приповетке, 1947.Адем Чабрић, роман, 1947; 1951.Поема о Мостару, 1949.Три свијета, драма, 1951.Перишићева љубав, приповетке, 1952.Изабране пјесме, 1954; 1968.Хаџијин мач, приповетке, 1955; 1964; 1967.Сабрана дела I—VI, Сарајево 1976.******Autor Hamza HumoNaslov Hadžijin mačIzdavač Svjetlost SarajevoGodina izdanja 1966Edicija Džepna knjigaFormat 16 cm,Latinica12/11