Amin Maluf Taniosova stenaMeki povezMogli bismo čak nabrajati razloge koji su ga naveli da ode i one, suprotne, koji su ga zadržavali... Čemu to? Ne donosi se tako odluka o odlasku. Ne važe se, ne ređaju se nepogodnosti i prednosti. Časkom prevagneš. Ka jednom drugom životu, ka jednoj drugoj smrti. Ka slavi ili zaboravu. Ko će ikada umeti da kaže usled kojeg se pogleda, koje reči, kojeg podrugljivog osmeha, čovek najednom oseti strancem među svojima? I u njemu se rodi ta hitnost da se udalji, ili da iščezne. U Kfarjabdi, bajkolikom mestašcu u libanskim gorama, postoji neobična stena koju prati prokletstvo i zabrana. Želeći da pronikne u njenu tajnu, pripovedač ove istočnjačke priče o ljubavi, osveti i političkim intrigama kopa po davnoj prošlosti svog zavičaja i pokušava da poveže delove jednog letopisa s početka 19. veka sa sećanjima seoskih starina na burno doba kada su se na ovom tlu sukobljavali lokalni feudalci, turski sultan i egipatski paša, a preko njih zapadne sile i kolonijalni rivali, uvodeći u igru svu složenost Libana u vreme Osmanskog carstva. Pred očima mu izranja lik šejha donžuana po imenu Fransis, učenog mazgara Nadera koji čita jašući, engleskog pastora koji otvara školu u muslimanskom selu, gruzijske prostitutke, patrijarha koga čeka smrt na nišanu puške engleskog konzula, i prekrasne Lamije koja svoju lepotu nosi kao krst; a pre svega Taniosa, zagonetnog mladića sede kose koji postaje heroj omiljene legende. Fanatizam, krv i smrt zapečatiće sudbinu mnogih junaka Malufovog romana i primoraće mladog Taniosa da krene put izgnanstva u potrazi za sopstvenim identitetom.Preplićući istoriju i legendu, mudrost i ostrašćenost, autor Leona Afrikanca i Baldasarovog putešestvija vodi nas na čudesno i uzbudljivo putovanje Orijentom, koje mu je 1993. donelo Gonkurovu nagradu. Amin MalufAmin Maluf je francuski pisac libanskog porekla, rođen 1949. u Bejrutu, u porodici melkitske hrišćanske manjine u Libanu. Studirao je sociologiju i ekonomiju, bio je u svojoj zemlji novinar i ratni reporter, a 1977. emigrirao je s porodicom u Pariz ne želeći da učestvuje u libanskom građanskom ratu. Nastavio je neko vreme da se bavi novinarskim poslom da bi se ubrzo posvetio književnosti pišući na izvrsnom francuskom, koji mu nije maternji jezik. Dobar deo godine provodi u stvaralačkoj izolaciji u svojoj kući na ostrvu Re, na Atlantiku. Postigao je veliki svetski uspeh istorijskim esejom Krstaški ratovi u očima Arapa (1983), koji su ponovili romani: Leon Afrikanac (1986), Samarkand (1988), Vrtovi svetlosti (1991), Prvi vek posle Beatrise (1992), Baldasarovo putešestvije (2000), Dezorijentisani (2012), a naročito slavni esej Ubilački identiteti (1998), preveden na pedesetak jezika. Autor je i žanrovski neodredivih knjiga Porekla (2004) i Fotelja na Seni (2016), kao i operskih libreta Ljubav izdaleka (2001), Adrijana Mater (2004) i drugih. Za roman Taniosova stena (1993) dobio je Gonkurovu nagradu, najveće francusko književno priznanje, a bestseler Levantski đerdan (1996) preneo je na film režiser Atik Rahimi 2015. godine. Dobio je niz drugih priznanja i nagrada: za esej Poremećenost sveta (2009) nagradu „Knjiga i prava čoveka“, za Brodolom civilizacija (2019) nagradu „Danas“ itd. Najveće priznanje doživeo je izborom u Francusku akademiju 2011. godine, među „40 besmrtnika“, gde je nasledio fotelju Kloda Levi-Strosa. Posmatrač i tumač svoga vremena, Amin Maluf uspeva svojim delima u duhu tolerancije i humanističkih principa da izgradi mostove između različitih civilizacija i kultura.