Dečak koji ne može da zadovolji svoju čežnju, jer kao da mu stalno izmiče i otac, koji oseća da mu se tragedija približava, život mu preti da mu otme sina. Ukoliko dečak prilazi bliže ispunjenju svojih snova utoliko je otac sve bliži tragediji. Tako mora da bude: dečak snažno teži ka sreći, roditelj time sve potpunije gubi predmet svoje ljubavi. To su životne linije dva junaka pripovetke: kulminacija sreće jednoga istovremeno je kulminacija nesreće drugoga. Završetak pripovetke je početak novog životnog toga. To je pokazano sasvim kraktim izrazom sinovljeve sreće :…”Život je lep, zar ne, tata”” i dogovorom očevim, koji je izraz potpunog sloma: “Doista sine” Jaroslav Ivaškjevič rođen je 20.februara1894.godine u selu Kalnjiku u Ukrajini. Gimnaziju je završio u Kijevu. Tu je do 1918.godine studirao prava, a istovremeno je ohađao predavanja i na konservatorijumu, muzika mu je bila uvek u središtu interesovanja. Bio je i u glumačkoj školi slavne Stanislave Visocke. Počeo je da objavljuje 1915. Od jeseni 1918. godine živi u Varšavi. Ulazi u grupu mladih književnika poljskih koji su osnovali časopis Skamander i tim imenom nazvali i čitavu svoju književnu grupu. Pre rata je radio u raznim književnim redakcijama, a jedno vreme je bio i diplomatski službenik. Štampao je veći broj knjiga pesama, pripovedaka iromana. Umro je 02.marta 1980.godine u Varšavi.Autor Jaroslav IvaškjevičNaslov Devojka i goluboviMeki povezEdicija Džepna knjigaIzdavač Svetlost SarajevoBroj strana 23512/11