Nikolaj Vasiljevič Gogolj RevizorTvrdi povezRevizor“ je komedija Nikolaja Vasiljeviča Gogolja. Napisana je 1835. godine, a prvi put je izvedena 1836. godine. Međutim, objavljena je tek 1842. godine. Sastoji se od pet činova, što je zapravo specifično za tragedije pa možemo da zaključimo kako je Gogolj društveno stanje za to vreme u Rusiji doživljavao kao tragediju.Gogolj u ovom delu ismejava nerad, samovolju vlasti, korupciju i zloupotrebljavanje položaja, a fabula i likovi inspirisani su anegdotom koju je Gogolju ispričao Aleksandar S. Puškin. Puškin mu je pričao o tome kako su njega jednom prilikom po dolasku u neko provincijsko mesto smatrali visokim činovnikom koji je došao iz prestonice da pregleda rad mesnih vlasti i ustanova.Delo „Revizor“ kasnije je poslužilo kao inspiracija brojnim autorima, a među njima je i naš Branislav Nušić, koji je inspirisan ovim delom napisao svoje „Sumnjivo lice„.Radnja je smeštena u carsku Rusiju u prvu polovinu 19. veka, a glavna tema komedije je zamena ličnosti. U jednom provincijskom mestu očekuje se važna ličnost koja mora da dođe iz prestonice. No, umesto važne ličnosti stiže neko drugo lice za koje svi misle da je ta važna ličnost. Sve to uzrokuje smešne scene, neočekivane obrate i nesporazume.Moto komedije je uzet iz narodne poslovice da ne treba grditi ogledalo, ako je lice ružno. Zbog toga je vidljivo da je pisac uzeo realističnu umetnost ogledala. U njima se treba ogledati sve ono ružno u društvu, u Rusiji.Razvijanjem dramske radnje u pet činova Godolj je stvorio mogućnost da ostvari dinamičan ritam, da se dešavanja odvijaju vrtoglavim tempom i da se smanjuju u mnogo kratkim vremenskim intervalima. Svih pet činova su poprilično jednakog obima, ali ritam odvijanja radnje je različit.Prvi čin ima usporen ritam, za drugi, treći i četvrti čin može se reći da imaju dinamičan ritam, dok se u petom činu ritam nešto smiruje.„Revizor“ spada u društvenu i moralnu satiru koja ismejava ljudske naravi i stanja u društvu u ono vreme u Rusiji. Pisac je u obzir uzeo široku skalu negativnih društvenih pojava te osobina. Ovo delo zbog svoje vešte priče i brojnih zapleta brzo je prepoznato te je postalo cenjeno u svetkoj književnoj klasici.5/33