Marija Jovanović Spletkaranje sa sopstvenom dušomMeki povezNagrada Žensko pero.Sećanje nije zapečaćena konzerva koju po potrebi otvorimo i zateknemo uvek isti sadržaj; ono preobražava prošlost, upisujući mu sadašnje znanje, iskustvo i osećajnost. Zato priču o prošlom (a svaki trenutak je već prošlost; prokletstvo vremena je upravo u tome što retko uspevamo da uhvatimo i proživimo trenutak, neponovljivost i punoću sadašnjosti, bez tereta prošlosti i neizvesnosti budućnosti), dakle govor o bilo čemu, treba uzeti sasvim uslovno, kao mešavinu malo nehotičnih laži, malo stvarnog zaborava, malo dodvoravanja vlastitoj taštini, i sasvim malo iskrenosti, sve stopljeno u pitku cafe creme, u koju umesto šećera sipamo gomilu spletki.„Autorka, filozofski obrazovana, primenila je nov književni postupak: poglavlja romana počinju definicijom i analizama nekog ključnog filozofskog stava, pa nas pisac iz tog esejističkog razmatranja neposredno uvodi u aktuleni životni tok, ostvarujući tako prirodnu i ubedljivu vezu između mudrosti i iskustva... Junakinja romana traga za pravom i istinskom ljubavlju, odričući se iluzorne sreće da bi postala slobodna i integralna ličnost.“ Izvod iz obrazloženja žirija povodom dodele nagrade Žensko pero6/7