Ivo Andrić Prokleta avlijaMeki povezIzdavač Knjiga komerc BeogradRoman Prokleta avlija, velikog pisca Ive Andrića, vraća nas u minula vremena gde je pravda bila utopija, ali i san mnogih potlačenih. Likove u delu uglavnom upoznajemo preko priča neke druge osobe, a ne njih samih, ali oni skrivaju probleme s kojima se svakodnevno susrećemo i u našim životima, što govori o njihovoj bezvremenosti. Takvi problemi ne ispoljavaju se javno, nego se drže duboko potisnuti u individuama koje same moraju da se bore s nizom nepravilnosti postojećeg društva. Tako i lik fra Petra upoznajemo preko druge osobe, emotivno vezane za fratra, pa kratko nakon njegove smrti već oseća prazninu i nedostatak bliskosti.Fra Petar lik je oko kojeg započinje priča u koju se uključuju i drugi važni likovi romana. Fra Petar je mnogo putovao i pokazivao interes za razne nauke. Sveži humak pod kojim je pokopan, a koji se spominje na početku romana, ukazuje na prolaznost života. Sve intelektualno nestalo je sa ugaslom svećom fratrova života. Ostalo je samo ono materijalno, ništa doli beznačajne stvari koje nikome ne koriste.U glavnoj priči romana autor vodi čitaoca u srce zloglasnog zatvora, opisujući ga tako verno da se može vizualizovati slika tog skučenog prostora, ispunjenog raznoraznim stanovnicima od kojih su neki počinili zločine, neki su nevini, neki su tek nešto skrivili, a neki su teški kriminalci.Zatvorenici avlije žive život ne suočavajući se sa spoljašnjim svetom. Sami određuju s kime će da se druže, a smernice im daje upravitelj železne ruke i velike glave, kome ne promiče ni jedna novost vezana uz avliju. On poznaje sve strane života tih zatvorenika, jer ih je osobno dobro upoznao i sam živeći taj život. Stoga mu nije strano razmišljanje i ponašanje njegovih zatvorenika.Kao mladić, upravitelj je duboko ušao u svet kriminala, ali je uz pomoć bogatog oca dobio priliku da se zaposli u policiji, a kasnije, kad je umro upravitelj zatvora, imao je sve potrebne kvalifikacije za taj posao, koji mu odgovara karakterno i vizuelno. Za upravitelja Karađoza ne postoji zakon i vlast. On utelovljuje oboje.U drugom delu romana upoznajemo dio turske povesti i sudbinu sultanske braće, Džema i Bajazita, sultana i nesuđenog sultana u progonstvu. U ovoj priči vidimo kako je borba za vlast bila pokretač mnogih ratova, nedaća i zla od kad postoji čovečanstvo. Težnja za dominacijom i upravljanjem nije se menjala kroz povest. Samo su se menjali akteri, oružje i način na koji se dolazilo do željenog cilja.3/5