Knut Hamsun GladMeki povezIzdavač Izdavačka organizacija RadEdicija Reč i misaoTomas Man ga je nazvao potomkom Fjodora Dostojevskog i Fridriha Ničea, Čarls Bukovski najvećim piscem koji je ikada živeo, nobelovac Isak Baševis Singer ocem savremene škole književnosti u svakom smislu od kojeg potiče čitava moderna škola fikcije dvadesetog veka. Svoju blistavu spisateljsku karijeru počeo je 1890. Reč je naravno o kultnom norveškom piscu Knutu Hamsunu (1859-1952), umetniku i beskompromisnom borcu za svoje ideale koji je svojim obimnim delom i kontroverznim životom (dugim više od 9 decenija) obeležio svet književnosti kraja 19. i prve polovine 20. veka, postavši još za burnog, lutalačkog života osobenom legendom, dobitnikom Nobelove nagrade i čovekom punim protivurečnih stavova, ali vanrednog književnog stila i britkog jezika, neobičnih životnih pogleda i političkih stavova. Hamsun slovi kao jedan od najinovativnijih i najuticajnijih književnih stilista dvadesetog veka, pionir upotrebe književnih tehnika kao što su tok svesti i unutrašnji monolog, neko ko je snažno uticao na književne velikane poput već pomenutih Tomasa Mana, Čarlsa Bukovskog, Singera, a potom i Kafke, Hemingveja, Hesea, Henrija Milera i Maksima Gorkog. Sedam decenija duga i uspešna spisateljska karijera, tokom koje je napisao preko dvadeset romana, zbirku poezije, više pripovetki i pozorišnih komada, putopisa i eseja, začinjena je Hitlerovom umrlicom koju je napisao nedelju dana nakon diktatorove smrti. Hamsunov opraštaj od sveta – remek delo Po zaraslim stazama (1949), predstavljalo je fragmentarno-dnevnički prikaz zatvorskih posleratnih godina (upravo zbog čudesne podrške Hitleru i norveškoj kvislinškoj vlasti), zaključno sa završetkom suđenja iz 1947.. Lucidni umetnik, uprkos poodmaklim godinama, volšebno i nenametljivo gradi još jednu izuzetnu životnu storiju, pokušaj skidanja etikete izdajnika. Blagi šeretski osmeh i lakoća pripovedanja koja ga vraća na pijedestal besmrtnih, čine ovo delo još jednim vrhuncem neponovljivog i više nego autentičnog života i rada čoveka za sva vremena…ili bar za one literarne posvećenike koji ne podležu bilo kakvim predrasudama okoštalog sveta.Još i dan-danas nosim u sebi mučna sećanja na ono što je boravak u toj klinici uništio u meni. Ne može se to izmeriti, ne postoji za to mere. Bilo je to lagano, lagano, lagano čupanje samoga korena. Gde je krivnja tome? Nigde posebno, nigde naročito, već u sistemu. Vladavini nad živim životom, pravilima bez intuicije i srca, u psihologiji tačaka i rubrika, u celoj jednoj nauci koja prkosi znanju. Drugi možda mogu podneti to mrcvarenje, no to se mene nimalo ne tiče, ja ga podneti ne mogu.Svojeglav i dostojanstven, usamljen i dosledan isključivo samome sebi, Hamsun izranja iz tame zlokobne zablude nailazeći na zid mržnje i poniženja od strane svojih zemljaka kojima je posvetio sav umetnički rad, pa možemo reći i vlastiti život.Pre nego što je u časopisu Ny Jord odštampan jedan od presudnih Hamsunovih romana, temeljac njegovog ogromnog književnog opusa – Glad, iz štampe izlazi izuzetno satiričan opis Amerike, knjiga Duhovni život moderne Amerike, povodom čijeg izlaska Hamsun drži predavanje u studentskom udruženju.Oštrim i veoma negativno obojenim tonovima pisac razara mit u nastajanju, čudesnu pošast koja će obeležiti čitav 20.vek.Postoji glupost koja spas sveta i njegovu budućnost vidi jedino u izgradnji železničkih pruga, socijalizmu i američkom blejanju i meketanju. I nova kultura gotovo da predstavlja tu glupost. Ona je taj kuriozitet uz koji svojim sredstvima pristaju milijarderi.Kao mladi pisac, Hamsun se protivio realizmu i naturalizmu, i kao glavni cilj modernizma zagovarao prikazivanje zamršenosti ljudskog uma, tvrdeći da pisci treba da opisuju šaputanje krvi, i molbe koštane srži, pa je u skladu sa tim bio predvodnik neoromantičarske pobune na prelazu dva veka, posebno romanima Misterije (1892), Pan (1894) i Viktorija (1898), a najposebnije svojim romanom prvencem Glad (1890), koji mnogi nazivaju književnim otvaranjem dvadesetog veka i delom kojim počinje književni modernizam. Nakon više od trideset godina napornog života i rada, Hamsun se napokon probija romanom Glad, objavljenim 1890. godine (prvi odlomci romana pojavili su se anonimno u jednom danskom časopisu već 1888, dve godine pre celovitog romana). Bila je to jedinstvena priča o mladom piscu iz Kristijanije (današnjeg Osla), njegovom životu u bedi, gladovanju i poniženju, kao i dostojanstvenoj borbi za život i konačno priznanje. Bio je to impresivni roman, psihološka drama nabijena jakim emocijama koja prati doživljaje izgladnelog mladića koji tumara ulicama Kristijanije u potrazi za mrvicama hleba, mladića čiji se dodir sa realnošću progresivno smanjuje kako vreme odmiče, baš kao i njegova sposobnost da očuva masku uvaženog građanina, mladića koji se psihički i fizički raspada, zbog svoje nesposobnosti ili nespremnosti da nađe svakodnevni posao, jer to smatra nedostojnim svojih veština i darovitosti.12/7