Fjodor Mihailovič DostojevskiZapisi iz mrtvog domaMeki povez„I koliko je tu mladosti uzalud sahranjeno, među tim zidovima, koliko je tu velikih snaga uzalud propalo! Treba sve reći: ljudi u tamnici bili su neobični ljudi. Možda su to baš najdarovitiji, najjači ljudi u celom našem narodu. Ali uzalud su propale te silne snage, nestale su neprirodno, nepravedno, nepovratno. . . “„. . .O obali Irtiša govorim tako često, jer se jedino odatle video svet Božji, čista, jasna daljina, slobodna nenaseljena stepa, koja je, onako prazna i pusta, neobično uticala na mene. Samo na obali mogao si leđima da se okreneš prema tvrđavi i ne gledaš je. . . Na obali je čovek mogao na sve da zaboravi: gledaš neizmerno i pusto prostranstvo kao što zatvorenik kroz prozor svoje tamnice gleda u slobodu. Sve sam voleo na toj obali: i sjajno vrelo sunce na bezdanom plavom nebu, i pesmu Kirgiza iz daljine, sa njihove obale. Dugo tako gledaš, i jedva najzad uočiš neku bednu čađavu jurtu nekog bajguša, vidiš i dim iz nje, i Kirgiskinju koja se nešto mota oko svoja dva ovna. Sve je jadno, oskudno, divlje, ali slobodno. Ugledaš neku pticu u plavom i providnom vazduhu, i dugo, uporno pratiš njen let: eno, sad je plašljivo zalepršala nad vodom, eno, nestaje u plavetnilu, eno je opet, jedva se vidi, kao neka treperava tačka. . . Pa čak i ubogi kržljavi cvetić, koji sam u rano proleće otkrio u pukotini kamenite obale, i na njemu se moja pažnja nekako bolećivo zadržala. Cele te prve godine na robiji tuga me je neizdrživo mučila i zagorčavala mi dane. . . “„Okovi su pali. Podigao sam ih. . . Hteo sam da ih zadržim u ruci, da ih poslednji put pogledam. Kao da se čudim što su do maločas bili na mojim nogama. – Pa zbogom! Zbogom! – govorili su zatvorenici odsečnim, oporim, ali ipak zbog nečeg zadovoljnim glasom. Da, zbogom! Sloboda, novi život, vaskrsenje iz mrtvih! Čudesnog li trenutka!. . . “Zapisi iz mrtvog domaautor ilustracije na koricamaFjodor MihaJlovič DostoJevski (1821 – 1881)Jedan od najvećih ruskih pisaca i vizionara, neizmerno je uticao na razvoj moderne svetske književnosti. Hamsun, Kafka, Selin, Fante, Bukovski, Bora Stanković, Tomas Bernhard, samo su neki od pisaca kojima je Dostojevski bio uzor.U proleće 1849. godine, Dostojevski je zbog saradnje sa kružokom Petraševskog uhapšen i osuđen na smrt, da bi pred samo pogubljenje bio pomilovan i prognan. Nakon izlaska sa robije, Dostojevski je morao da provede još punih šest godina u progonstvu, i tek krajem 1859. godine vratio se u Petrograd, gde je napisao Zapise iz mrtvog doma, priču o svom boravku u tamnici.