Pjer Žan Žuv PesmeTvrdi povez sa zaštitnim omotomAutor - osoba Žuv, Pjer-Žan, 1887-1976Naslov Pesme / Pjer Žan Žuv ; izbor, prevod i pogovor Ivan V. LalićVrsta građe poezijaJezik srpski, francuskiGodina 1967Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1967 (Beograd : Kultura)Fizički opis 211 str. : autorova slika ; 21 cmDrugi autori - osoba Lalić, Ivan V. , 1931-1996 = Lalić, Ivan V. , 1931-1996Zbirka Savremena svetska poezija / Prosveta ; 3Napomene Tekst uporedo na srp. i franc. jezikuO pesniku Pjeru Žanu Žuvu: str. 197-202Bibliografija: str. 203.Predmetne odrednice Žuv, Pjer-Žan, 1887-1976Pjer-Žan Žuv rođen je 1887. a preminuo u dubokoj starosti, 1976. godine. Smatra se rodonačelnikom oniričke struje u francuskoj poeziji, čiji je nastavljač Iv Bonfoa koji je pripremio kritičko izdanje Žuvovog dela.Pisac „ Pauline 1880. “ rođen je 1887. godine u starom gradu Arasu, svedoku mnogih burnih istorijskih zbivanja. Detinjstvo i ranu mladost proveo je u rodnom mestu, a zatim je u Lilu završio studije filozofije i prava. Prve radove objavio je 1906. godine i, još kao početnik, u svojoj dvadesetoj godini, počeo da izdaje (zajedno sa Polom Kastijanijem) časopis „ Zlatne trake“ koji je poživeo čitave tri godine. U to vreme veoma se zbližio sa pesnicima unanimistima, okupljenim oko Žila Romena. U Prvom svetskom ratu učestvovao je neko vreme kao dobrovoljac-bolničar, a potom je, otpušten iz vojske kao bolestan, otišao na lečenje u Švajcarsku, gde se sreo i sprijateljio sa Romenom Rolanom. Početkom dvadesetih godina dosta je putovao no Nemačkoj, Austriji i Italiji i sa tih putovanja poneo brojne i neizbrisive utiske. Posle jedne duboke duševne krize vratio se 1924. katoličkoj veri i doneo odluku presudnu po svoj potonji književni rad: odrekao se svega što je do tada bio napisao – deset zbirki pesama, jednog pozorišnog komada, jedne knjige proze – i odlučno krenuo novim putevima. Ne moramo nagađati koji su razlozi naveli Žuva na tako dalekosežnu odluku, jer nam ih je on sam otkrio u svojim autobiografskim zapisima U ogledalu „ Uticaj unanimističke i pacifističke poezije bio je koban. On me je odvratio od mog traganja, od onoga što je za mene u isti mah predstavljalo stvarnost i mogućnost [. . . ]“Od tog časa književno stvaranje će za Žuva značiti istraživanje čovekovog unutrašnjeg sveta i neprestanu upitanost nad svetom i civilizacijom u kojima savremeni čovek bitiše. Zbirka pesama „ Tajanstvene svadbe“ i roman „ Paulina 1880“ , objavljeni iste, 1925. godine, stoje kao međaši na početku tog novog, zrelog razdoblja pisca koji je najzad našao sebe. I naredna, 1926. godina, biće za Žuva izvanredno značajna, jer će tada upoznati Frojdove radove koji će mu otkriti „ hiljadu svetova u čoveku`, neizmerno bogatstvo oniričnog, i, u isti mah, učvrstiti i produbiti neka njegova naslućivanja o čovekovoj prirodi. Otkriće psihoanalize, čije je osnovne postavke Žuv na veoma heterodoksan način pokušao da spoji sa slobodno protumačenom hrišćanskom dogmom o grehu, zatvara proces piščeve misaone evolucije: potonje godine značiće za njega samo produbljivanje već saznatog i naslućenog, ali ne i otkrivanje nečega suštinski novog.Otada, na sve do duboke starosti, piščev rad neće znati gotovo ni za kakve prekide: u tom dugom razdoblju Žuv je sazdao delo krupnijih razmera u kome knjige pesama nadmoćno pretežu, ali i roman ima svoje mesto. Pored „ Pauline 1880“ , Žuv je do 1935. godine, kada je prestao da piše romane, napisao još roman „ Pusti svet“ (1927), „ Hekata“ (1928), „ Vagadu“ (1931) i „ Glavni prizor“ (1935). Objavio je i zbirku pripovedaka i novela „ Krvave povesti“ , zbirku pesama u prozi „ Proze“ , autobiografske zapise „ U ogledalu“ , oglede o Bodleru, Mocartovom „ Don Žuanu“ , Bergovom „ Voceku“ . Valja dodati da je obogatio i francusku prevodnu književnost unevši u nju dosta Helderlinovih pesama, Šekspirove „ Sonete“ , „ Romea i Juliju“ i „ Magbeta“ . Današnja francuska književna kritika gotovo jednodušno daje Žuvu veoma visoko mesto među francuskim pesnicima XX veka, a nekolicina kritičara stavlja ga, sa još nekoliko izabranih, u sam vrh savremene francuske poezije.5/20