Nikola Davidović AmnezijaMeki povezАмнезија је свакако најзрелији од свих романа Николе Давидовића . Мало је рећи да је ` Амнезија ` читава једна антропологија смрти и рађања , налик на Тибетакску књигу мртвих , или на култну уџбеничку књигу о феномену смрти Винсента Томе или Едгара Морена ( Човек и смрт ). Роман Николе Давидовића је много више од тога . Најпре , у` Амнезији `, иако о смрти проповеда , уопште нема мртвих . ` Амнезија ` нам говори оно што је говорио и Милош Црњански : Смрт не постоји , постоје само Сеобе . Роман је нека врста песничке антропологије човечанства и књиге постања , књига која обнавља и Митос и Логос и која би једног дана требало да постане уџбеник визионарства свим културама и народима света . Стари митови , легенде , веровања , учења светих текстова , појединачне науке , дисциплине , философске теорије и гледишта , све се то у роману` Амнезија ` космички сабира у једну тачку , као што у васиони постоји само једна материја и једна врховна енергија са бесконачним бројем манифестација живота .Ово је Књига целине , како се и у роману назива књига коју пише Ниорес , књига која живот види из космоса , са свих постојећих планета . Читајући ` Амнезију `, човек управо из ње излази , јер има утисак да излази из свог овоземаљског тела .Од вајкада се у генијалне људе и велике ствараоце , као у енергетски колектор слагала и увлачила енергија ( мисао у виду енергије ) свих генијалних људи који су живели пре њих . Енергетска природа сваког великог духа јесте да говори у првом лицу Створитеља , или како би Хегел рекао ` светског духа `, јер генијални човек није ништа друго до упијач јаких енергија од давнина , односно древни рецептор . Он је самим својим бићем нека врста ` Анти - амнезије `.Шта рећи о лику Николе Давидовића , творца дела , који је за нас психологе увек важан , иако рођено и од свога родитеља одбегло дело , има , од тренутка одласка , свој посебан живот ?Интроверт , по свему судећи , човек огромног знања , снаге маште и велике сублимације , човек који је сам већ далеко одмакао на путу индивидуације и обожења , будући да су многе његове емоције , сасвим извесно , већ прочишћене . Тих и моћан , сабирни стваралац који вероватно није много заинтересован за површност и ефемерност света привида , и који упорно понавља своју симптоматску реч и путоказ трагања : семе ; неко ко је аутономан у сећању и суђењу и не плаши се поплаве ирационалног и несвесног у својој души , ко савршено влада бинарном логиком , али му она ипак не намеће стеге нити ропство , ко путује кроз древну мудрост са лакоћом , али и са принудом одабраног путника , има јак контакт са архетипом и сновима , и ко већ напола живи у вечности . . . Органски стваралац који кроз неуморно писање свога романа , заправо само , сваки дан , дубоко дише . То би био човек који је писао ` Амнезију `.Нека је чудна , а висинама вероватно сасвим логична промисао хтела да се такав људски дух роди , или васкрсне . ` Васкрсни прво мене , јер сам толико волео живот `, певао је Мајаковски , а Давидовићу ова молба вероватно не би била потребна . Није зато нимало случајно што Никола Давидовић говори из позиције Бога , Божице и Богдаја који су створили свет .Најзад , у роману ` Амнезија ` , Никола Давидовић је скупљач снаге са Перенниса и Ороса , коју преко свог писања шаље Низини . Вредност ове књиге је огромна . Рекла бих да је Никола Давидовић вероватно најдаровитији писац нашег српског расејања .Многи пишу и треба да пишу . Али , они су , у већини , само бучне бочне притоке , а Никола Давидовић је велика , широка , дубока и дугачка река која плави све пред собом .Сетимо се овде речи којима су песници описали Николу Теслу , а које би сада могле да опишу Николу Давидовића : он је ` анђео који је сишао на земљу да обави неке послове око Светлости . . . `У ствари , Давидовић то сам , кроз Створитеља , у првом лицу , другачије , много скромније , каже : ` Ја сам семе , а они сејачи `.Свако ко жели да напусти свет просте ` еиконе ` и да пође путем трагања и пењања на Орос , а заим вечни Переннис , где се не дешавају мене и где је бесмртност закон , требало би прво да пође путем читања романа ` Амнезија `.Цео пут бесмртности је у њему .Професор , др Мила Алечковић - Николић( Париз - Београд ,2009 )7/16