Džejms Džojs UliksMeki povezKnjiga 2Roman Uliks Džejmsa Džojsa nastajao je više od desetak godina. Specifičnost Uliksa je to da se radnja odvija se u samo jednom danu 16. juna 1904. i pratimo nekoliko likova – gospodina i gospođu Moli, Leopolda Bluma i Stivena Dedalusa o kojem je Džojs već pisao u svojem romanu Portret umetnika u mladosti. Ovo delo mnogi književni teoretičari uspoređuju s Odisejom grčkog pesnika Homera. Gospodin Blum čije putovanje u knjizi pratimo zapravo je moderni Odisej 20. veka. Moli koja svog supruga čeka kod kuće dok on luta gradom, obavlja poslove i susreće drugove zapravo je verna Penelopa. Stiven Dedalus prema kojemu gospodin Blum razvija očinske osećaje i veže se uz njega bio bi grčki Telemah iz Odiseje.Prema strukturi pisanja i raspodele odlomaka, roman se, iako je podeljen u dve knjige, sastoji od tri celine. Radnja prvog dela događa se u kuli Martel gde Bak Maligan i Stiven Dedalus pričaju. Stiven se ljuti na svog sugovornika jer ga je on optužio da je ubio svoju majku. Saznajemo i da je Stiven ateist jer se ne želi pomoliti za majku. Zatim pratimo Stivenov dan u školi gde je on učitelj povesti. Tamo razgovara s ravnateljem Dizijem. Kraj tog prvog dela je zapravo tok svesti, monolog Stivena koji je na plaži i razmišlja o filozofiji.U drugoj celini pratimo Leopolda Bluma koji priprema doručak za svoju ženi Moli. Čita pismo svoje kćeri Mili koja je zaposlena kod fotografa. Šeta ulicama grada, čita ljubavna pisma i zabavlja se. Zatim Leopold Bloum odlazi na pogreb, nakon toga posećuje svoje radno mesto, redakciju u kojoj radi kao oglasnik. Tokom dana odlazi u knjižnicu, restoran i lokalni pub. Napije se i pijan hoda gradskim ulicama, priviđaju mu se stvari i razmišlja o sebi kroz razne likove. Sretne Stivena koji je takođe pijan.Treća celina prikazuje kako Blum i Stiven pomažu jedan drugom otrezniti se. Blum vodi Stivena kući i tamo pričaju. Poslednje poglavlje donosi nam monolog Moli Blum. Ona razmišlja o neveri svojeg muža, o tome koliko je on loš u poslu i o vlastitim aferama.Mnogi književni teoretičari Uliksa nazivaju jednim od najznačajnijih britanskih romana ikada napisanih. Jedan od razloga tome je to što u romanu autor donosi prikaz savremenog irskog društva koje pisac opisuje kao parodiju – svet krčmi, kafića, gostionica, javnih kuća. Svet je to kojim lutaju mnogi stereotipizirani likovi. Taj svet ne može ništa protiv svega šta ga je zadesilo, nego se samo praviti da je sve u redu i reći – da, baš kao i Moli u završnom poglavlju.Džejms Džojs je svojim delima na svetsku književnu scenu donio pregršt novina pa su teoretičari tako ovaj roman proglasili jednim od najbolji romana engleske književnosti. Jezik je odvažan, koristi se širok vokabular, žargoni, puno citata koji delo povezuju s drugim kultnim delima teorije književnosti – Biblija, Dante, Šekspir.Zbog svih novina i načina na koji je bio napisan, Uliks je u samom početku izlaženja bio čak i zabranjivan. Kritičare su posebno smetale opscene scene spolnog odnosa i masturbacije koje su opisane, a posebno ga je optuživala i katolička crkva. Mnogi kritičari su ga nazvali marksističkim i utopijskim romanom jer društveni i ekonomski poredak promatra kroz odnos moćnika te onih siromašnih i na margini društva. Ujedno, roman nailazi i na mnoge pohvale i veličanje pa biva proglašen remek-delom koje utiče na daljnje tokove razvoja modernizma kao književnog smera.Prema Uliksu i tome što se njegova radnja dešava u samo jednom danu – 16. jun slavi se tako kao „Blumsday, a kula Martelo gde radnja romana počinje danas je Muzej Džejmsa Džojsa.12/21