Huan Rulfo Pedro ParamoTvrdi povezGovoreći o prozi Huana Rulfa, Karlos Fuentes kaže da on zatvara „zauvek, i to zlatnim ključem, temu meksikanske Revolucije, dotad obrađivanu dokumentaristički; seme koje su posejali Marijano Asuela i Martin Luis Gusman, on pretvara u drvo, suvo i golo, na kome vise nekakvi plodovi turobnog sjaja: dvogubi plodovi, blizanci, koje onaj ko želi da živi mora kušati, svestan da sadrže sokove smrti“. Sećajući se prvog čitanja Pedra Parama, Gabrijel Garsija Markes kaže: „Te noći nisam mogao da zaspim dok ne pročitam knjigu po drugi put zaredom; od one strahovite noći kad sam pročitao Kafkin „Preobražaj“, nikad nisam bio tako potresen. Huan Rulfo je rekao, ili se priča da je rekao, da imena za svoje likove nalazi čitajući natpise nadgrobnih spomenika po grobljima u Halisku; sa sigurnošću se može kazati samo to da ne postoje imena koja toliko pristaju onima koji ih nose kao što likovima iz Rulfovih knjiga pristaju njihova.“ „Pedro Paramo je jedan od najboljih romana hispanske književnosti, ali i svekolike književnosti“, izjavio je Horhe Luis Borhes. „Rulfo nam je“, piše Oktavio Pas, „dao sliku, ne opis nego sliku, našeg vlastitog pejzaža. Kao što to važi za D. H. Lorensa i Malkolma Laurija, on nam nije uručio fotografski dokument ni impresionističko platno, već su se njegove intuicije i lične opsesije otelovile u kamen, u prah, u vrtlog. Njegova vizija sveta je zapravo vizija onog sveta.“4/7