Đampa Lahiri ImenjakTvrdi povezEdicija Vek politikeRoman Imenjak od Đampe Lahiri je prvi roman za odrasle koji sam pročitao u životu. Prvo sam pročitao Hari Potera, a onda sam pročitao ovu knjigu jer smo je imali kod kuće. Čini mi se da se dobijala uz novine ili tako nešto. Tada sam imao nekih 15, 16 godina i ne sećam se baš utisaka, ali znam da mi je bila dovoljno zanimljiva da sam joj se vratio godinu dana kasnije i još jednom je pročitao. Na kraju, pre nekoliko godina kad sam počeo intenzivnije da čitam i kupujem knjige shvatio sam da sam ovaj roman negde zagubio, pa sam kupio novi primerak.Već neko vreme sam razmišljao o ovoj knjizi i kako želim da je čitam u nekoj bližoj budućnosti, a onda sam na sajtu Lagune video da oni izdaju drugi roman od ove autorke (kod njih je njeno ime prevedeno Džumpa Lahiri) Tumač bolesti. Stoga sam želeo da sad pročitam ovu knjigu, skrenem pažnju na nju kao autorku, a ujedno i da vam kažem da obratite pažnju na novu knjigu koja izlazi u Laguni.Ovo je žanr romana koji ne čitam često, a zapravo u njemu uživam dosta. Ovo je roman koji se bavi porodicom i njenim mestom u svetu, među ljudima i njihovim odnosima sa drugima. Utoliko je kompleksniji jer se radi o bračnom paru koji se odselio u Ameriku gde je sve totalno drugačije od Indije u kojoj su odrasli. Muž je ciljano težio da ode tamo, a žena zbog muža. I za nju je to utoliko veći kulturološki šok.Ovaj roman se možda može podvesti pod bildungsroman (roman o odrastanju) jer je u centru Gogolj od svog rođenja krajem prvog poglavlja pa sve do njegovih srednjih godina. Uvek je njegov život u fokusu, ali kroz to vidimo i sve ostalo i saznajemo mnoge druge stvari. Na početku saznajemo nešto nešto o njegovim roditeljima kako su se upoznali, tj. venčali i kako su došli u Ameriku, pa i razlog zašto je Gogoljev otac došao tu, ali i kako Gogolj dobija ime koje će ga pratiti ceo život.S obzirom da se radi o porodici koja živi na drugom kontinentu u odnosu na svoje pređašnje porodice ovo je pre svega roman o potrazi za identitetom. A vremenom kako Gogolj bude odrastao, pa i njegova sestra, lako ćemo uočavati razlike kako oni odrastaju u odnosu na njihove roditelje. Lako će se praviti paralele sa roditeljima i o njihovim različitim odrastanjima što je vrlo dirljivo.Meni lično je ovo roman o životu i njegovoj prolaznosti i njegovim bitnim trenucima. I kako ništa u životu nije konstantno. Neke stvari i stavovi mogu da se promene u sekundi, ali isto tako i neosetno tokom godina. Primer je Ašima (Gogoljeva majka) koja ima jedan stav o „kući“ kada dođe u Ameriku, a onda pred kraj romana totalno drugačiji stav. I sama ne zna kada se to promenilo, ali jeste. I to je samo pokazuje da ništa nije trajno i sigurno, i najmanje sitnice umeju da se promene.Imenjak mi je generalno dosta zanimljiv jer je realističan. I taj prvi put mi se zbog toga dopao, pa sam mu se vratio. Uz to, naučite neke stvari iz druge kulture koje vama deluju neobično možda. Na primer, da se za veselja ne poklanja iznos od npr. 100 već 101 dolara jer se veruje da ovaj drugi iznos donosi sreću. Ili kad umre član porodice, muški članovi briju glavu u znak žalosti. Da, ovo se može saznati i na mnogo drugih načina. Ali Đampa te detalje provuče kroz dve, tri rečenice pričajući o nečemu drugom i to samo upotpuni ono što je ona htela da kaže i tu me je oduševljavala.Rekao bih da najveću lepotu knjige čine isprepletani momenti. Povezivanje delova priče sa početka na kraju. Tanke niti koje se provlače kroz knjigu i deluju malo i nebitno, a na kraju se autorka opet vrati na neke od njih i zaokruži priču. Meni su takve stvari u knjigama prelepe, jer samo ojačaju samu priču i učine je većom.Sam naslov knjige Imenjak se odnosi na Gogolja koji je ime dobio po ruskom piscu Nikolaju Gogolju. I kroz ceo roman, čini se, prati ga usud sa imenom. Naime, Bengalci imaju dva imena – od mila i zvanično ime. Prvo se koristi među porodicom i prijateljima, a drugo na zvaničnim dokumentima. Igrom (ne)srećnih okolnosti Gogolj dobija baš to ime, koje mu ne smeta u početku. Onda kada roditelji odluče da mu daju zvanično ime, on odbija. Nekoliko godina kasnije ime Gogolj počinje da mu smeta, kao i povezanost sa ruskim piscem, jer ne shvata kakve on veze ima sa njim. Na kraju sazna i da je jedini Gogolj na svetu, jer je Gogolj zapravo prezime a ne ime. Menja svoje ime u ono drugo, zvanično, ali opet tu postoji unutrašnji nemir. Tu se postavlja pitanje – Koliko je zapravo bitno ime koje nosimo i da li ga se možemo lako odreći?Imenjak je priča o životu gde nema nekih obrta, brzih događaja i akcije. Pratimo jednu porodicu i kako se oni snalaze u nekom novom svetu. Za sve koji voli romane čija radnja lagano teče i ima nekih dešavanja koja nisu velika i brza ovo je knjiga za njih. Ima neku svoju dušu i ja ću joj se sigurno opet vratiti nekad, a sa velikim nestrpljenjem očekujem i Tumač bolesti koju izdaje Laguna uskoro.9/18