Dragoslav Novičić Duhovne baklje prošlostiMeki povezрагоцени терет од покољеља ка поколењу.Френсис БеконКада буде завршено штампање и објављивање ове импозантне збирке мисли, порука, констатација, савета и поука кренуће на своје ововременско и будуће временско путовање још један брод са својим, како каже познати енглески филозоф и државник Френсис Бекон, ДРАГОЦЕНИМ ТЕРЕТОМ. Тај терет ће повезивати покољења: прошла са садашњим, прошла и садашња са будућим и далеко будућим. Неуништив је терет који ће овај брод понети као поклон будућим генерацијама и нема те олује која би могла да изазове такав бродолом који би све те драгоцености уништио и ускратио нараштајима неизмерне вредности које су им преци оставили у наслеђе. Те, неспорне, вредности не могу се поништити нити се може обезвредити њихов смисао и њихов значај. То су вредности свих времена и за сва времена и све генерације.Допринос, неуништивости и трајном одржавању овог народног блага и драгуља који блистају пуним сјајем а које су стварали велики умови из целог света и оставили нам да се на њиховим величинами и њиховом духовном стваралаштву напајамо научним сазнањима и научним достигнућима и истинама из прошлих времена, поред осталих, је и ова збирка.Свака од ових сентенција, реченица и речи у њима представља један мали пламичак који светли за себе и осветљава одређен простор и одређени предмет. Када се сви, или велики део, тих пламичака уједине, сачињавају и стапају се у једну велику бакљу која даје величанствену светлост која обасјава огромна пространства, тако да нема ни једне тачке на земљиној кугли до које та светлост не допире. Она обасјава пут и путеве овоземаљским житељима, открива им стварност и разбија заблуде, па им тако буди наде у бољу и срећнију будућност коју они, ипак, сами стварају. Ове бакље из ове збирке зраче и помажу им у томе: као искуство, као савети, као поуке и као све то заједно и више од тога. И што се више временски удаљавамо од изворишта ових блиставих умотворина људског ума и људског духа, оне постају све светлије и јасније. То је најбоље изразио италијански приповедач Алфредо Панцини речима: "Велики писци поседују инстинкт за истине, али за оне истине које све више светле уколико се са временом више од њих удаљавамо."Ето, то су бакље, то су мисли зато нам њихова светлост, њихова снага и делотворност са протеком времена, постају велике ...7/15