​Књига Александра Ђурића, Деветстодванаеста је једна врста приказа догађаја и проживљавања из дана у дан свих великих успеха оружане силе Краљевине Србије и току балканских ратова 1912-1913 године. Мада је у виду дневника ова књига нема сувопарности, већ се чита као какав роман.Кад се прочита, остаје се под утиском као да смо изашли са представе једног тонфилма под насловом „Србија у 1912-1913 године на ратном фронту Балкана.”Деветстодванаеста је књижевни рад велике уметичке и националне вредности због тог што је успео да у својој композицији усклади све бруталности рата у својим најјезовитијим сликама са једним фанатичким национализмом српског родољуба чији дух стално провејава кроз цело дело. Важно је напоменути да писац приказује само оно што је он лично проживео или ако није, онда он пушта да догађај приказује сам учесник догађаја. Маштанију нема места у овој књизи Александра Ђурића, који је за време целог рата био лично борац пешак као ђак-редов, подофицир и рез. официр пешадије. Ово подвлачимо нарочито због тога што сматрамо да ратне страхоте најдубље може да проживљава само пешак, док други родови оружја имају више прилике, да, и поред повременог учествовања у ватри борбе, ипак располажу са више времена да са извесних одстојања осматрају борбу и њене најпакленије моменте, који су само код пешака непрекидни и могући.******Aleksandar Đurić DevetstodvanaestaMeki povez6/8