Borisav Stanković Nečista krvTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač VulkanЈединствено приповедачко умеће обележило је књижевно стваралаштво Борисава Станковића. Његово приповедање је живо и језички својеврсно, а његови јунаци су аутентични – они су вечито у сукобу са собом, али и са светом који их окружује. Поред тога што је у роману Нечиста крв приказао преломни тренутак за српску културу и традицију – ослобођење од турске власти, Борисав Станковић је отелотворио један од најснажнијих и најлепших женских ликова у српској књижевности. Софка – „ефенди Митина кћи“ – дубоко је укорењена у средину којој припада, али истовремено она у себи осећа присуство оне друге Софке, која се олако препушта немиру крви – најдубљим чежњама и најраспуснијим маштањима. Њен психолошки портрет и приказ интимног света чине овај роман модерним и данас.„Разноврсна културолошка проблематика, модерни израз и јаки психолошки карактери учинили су да Нечиста крв остане један од најцењенијих, најчитанијих и највољенијих романа српске књижевности ХХ века.“- Бојан Чолак–Трагови су едиција посвећена класицима српске књижевности. Књижевност увек и одувек допуњује невидљиви ред стварности настојећи да у себи ослика све његове нијансе и контрасте и да тако у својим редовима испише трагове једног времена.Трагови нас уче да пажљиво ослушкујемо све испричане приче, јер свака од њих је покушај да се одгонетне смисао људског постојања. Бројни технички проналасци, научна и друга достигнућа обогатила су живот модерног човека и засновала нову слику света у експанзији. Сви сегменти друштва и културе су преображени и прилагођени токовима времена. Ни књижевност се није могла одупрети општој клими новог раздобља. Ипак, једно је у књижевности непроменљиво – приповедачи се смењују, али приче се понављају, јер их повезује иста нит – настојање уметника да докуче смисао промена које свако доба неумитно доноси са собом. Пратећи трагове, посетићемо минула времена на другачији начин – схватићемо одакле смо кренули, где смо желели да стигнемо и које истине не би требало да заборавимо.Трагови осветљавају и прошлост и садашњост, откривајући нам да се свет може најдубље спознати кроз књижевност. Најснажније отиснути трагови су вечни – не може их обрисати време, не могу их прегазити људи.- Марија Радић2/21