Antonije Isaković PripovetkeTvrdi povezIzdavač Srpska književna zadrugaO autoruАнтоније Исаковић (Београд, 6. новембар 1923 — Београд, 13. јануар 2002) био је српски и југословенски књижевник и потпредседник Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. године.[1][2]БиографијаТабла на згради где је становаоДобитник је многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизована („Господар и слуга”, „Трен 1” и „Трен 2”, „Говори и разговори”). Позната приповетка „Кашика” је обавезни део градива из предмета Српски језик и књижевност у основној школи.Његова ћерка је глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.[3]Преминуо је 13. јануара 2002. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у селу Бабе код Сопота.[4]НаградеЗмајева награда, за књигу Велика деца, 1955.Андрићева награда, за књигу Трен 1, 1976.НИН-ова награда, за књигу Трен 2, 1982.Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 1994.Награда „Златни прстен Багдале”, 1995.Награда „Меша Селимовић”, 1995.Награда „Светозар Ћоровић”, за књигу Нестајање, 2001.ДелаКњигеВелика деца, приповетке, Београд 1953.Папрат и ватра, приповетке, Београд 1962.Приповетке, 1964.Празни брегови, приповетке, Београд 1969.Сабрана дела у пет томова, Београд, 1976.Трен 1, роман, Београд, 1976.Трен 2, роман, Београд, 1982.Берлин капутт, Београд, 1982.Образ, приповетке, 1988.Говори и разговори, 1990.У знаку априла: и друге приче, Београд 1991.Миран злочин, роман, Београд 1992Други део мог века: да се не заборави, 1993.Господар и слуге, роман, Београд, 1995.Риба, 1998.Нестајање, 2000.9/8