pregleda

Petar Marjanović Posrbe


Cena:
349 din
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Prodavac Pravno lice

Aleksandrijaknjizara (227)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 265

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

PosrbePriredio Petar MarjanovićTvrdi povezIzdavač NolitO autoruПетар Марјановић (Београд, 18. октобар 1934 – Београд, 21. новембар 2020) био је српски театролог, историчар позоришта, драматург и универзитетски професор. Марјановић је био дугогодишњи професор Академије уметности у Новом Саду и Факултета драмских уметности у Београду.Петар МарјановићПетар МарјановићЛични подациДатум рођења18. октобар 1934.Место рођењаБеоград, Краљевина ЈугославијаДатум смрти21. новембар 2020. (86 год.)Место смртиБеоград, СрбијаОбразовањеФилолошки факултет у БеоградуНаучни радПољетеатрологијаИнституцијаФакултет драмских уметностиНаграде- Четири Стеријине наградеВелика плакета са повељом Универзитета уметности у Бгду 2003.Ловоров венац Позоришног музеја Војводине 2005.-Златна плакета за животно дело Удружења универзитетских професора и научника Србије у Новом Саду 2006.БиографијаОбразовање и први пословиЊегов отац Драгутин је био чиновник, а мајка Смиља, рођена Поповић из Новог Сада, била је сестра оперског певача Владе Поповића.[1]Основну школу и гимназију завршио је у Београду 1953. године, а дипломирао је на групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик Филозофског факултета у Београду, фебруара 1959. године. У току студија добио је две награде за књижевну и позоришну критику (Бранкову награду Матице српске 1957. и прву награду на конкурсу Атељеа 212 за аматерску позоришну критику 1958. за текст: Кораци у другој соби Миодрага Павловића).[2]Постдипломске студије је завршио на Филолошком факултету у Београду. Магистарску тезу: Београдска позоришна критика у периоду од 1918. до 1932. одбранио је 1966. године, а 1973. године брани докторску дисертацију под називом: Уметнички развој Српског народног позоришта у Новом Саду од 1861. до 1868. Ова дисертација је прва таква студија о Српском народном позоришту. Објављена је у књизи која је наишла на изузетно повољан пријем код критике, и то у југословенским размерама.[3]Почевши од 1960. године, целу деценију је радио је у новинско-издавачким предузећима: Југославија и Туристичка штампа.[1]У периоду од (1970. до 1975) био је драматург Српског народног позоришта у Новом Саду. Као драматург СНП залагао се за извођење дела савремених југословенских, нарочито локалних – новосадских драмских писаца, ангажованије окренутих публици, што је резултирало повећаним бројем гледалаца.[1] .За сцену је:приредио пуно одломака из српске драмске књижевности 18. и 19. века: Јавленија и позорја (1971) и Лаза Костић међу јавом и мед’ сном (1991);драматизовао је (са Желимиром Орешковићем) прозу Милана Кундере Симпозијум или о љубави (1970), Роман о Лондону Милоша Црњанског (1987) и Очеви и оци Слободана Селенића (1991);адаптирао је за сцену (са Желимиром Орешковићем) Награжденије и наказаније и Слепи миш Јоакима Вујића (1971) и са Владом Поповићем сачинио сценску панораму Новосадска променада (1973), изведену више од сто пута.Наставни радЗа доцента Академије уметности у Новом Саду изабран је 1975. године. Статус ванредног професора добио је 1980, а редовног 1985. године за предмет Историја југословенске драме и позоришта. На Драмском одсеку Академије предавао је Увод у театрологију.Редовни професор Факултета драмских уметности у Београду постао је 1992. године што је остао до пензионисања 2001. Ту је предавао: Историју југословенског позоришта и драме на другом степену студија и Увод у театрологију на магистарским студијама.На Факултету драмских уметности у Београду био је шеф Катедре за теорију и историју, главни уредник Зборника радова ФДУ 1997/98. и носилац научног пројекта Театролошка и филмолошка истраживања.Као професор емеритус наставио је да предаје Увод у тератрологију на ФДУ у Београду до 2009. године и Историју југословенске драме и позоришта на Академији уметности у Новом Саду до 2004. године. На Интердисциплинарним магистарским студијама Универзитета у Београду (Група за вишемедијску уметност) као гост је предавао Основе различитих уметности (позориште) 2003/04. и 2005/06, а на Академији уметности у Тузли постдипломцима Увод: у театрологију 2006. и 2009.[2]Корице Марјановићеве књигеРадови и чланциПрве књижевне радове објавио је још као студент 1954. године, а прве написе са позоришним темама у новосадском часопису за питања сценске уметности: Наша сцена 1958. године.Свеукупно је објавио више од три стотине студија, расправа, огледа, позоришних критика, фељтона и чланака у листовима и часописима: Савременик, Зборнику Матице српске за сценске уметности и музику, Дело, Летопис Матице српске, Књижевне новине, Сцена, Пролог, Позориште (Тузла), Театрон, Политика, Театар (Москва), Диалог (Варшава) и другим домаћим и страним листовима и часописима.[3]У листу Српског народног позоришта Позориште, у периоду од 1969. до 1976. године објавио је око шездесет запажених прилога са тематиком из живота и рада Српског народног позоришта. Штавише, док је био драматург Српског народног позоришта, био је у редакцији овог листа, а сарадњу са овом кућом наставио је и касније као члан Издавачког савета и као писац рецензија за књиге у издању СНП [2]Одговорни уредник часописа Стеријиног позорја Сцена био је од 1970. до 1974. године, а њен главни уредник од 1975. до 1990. године.Позоришни критичар Политике био је од 1980 до 1982. године.[3]Ауторски и приређивачки радАуторске књиге:Позоришне теме (1968),Уметнички развој Српског народног позоришта 1861 – 1868 (1974),Очима драматурга (1979),Југословенски драмски писци ХХ века (1985),Новосадска позоришна режија 1945 – 1974 (1991),Црњански и позориште (1995),Српски драмски писци ХХ столећа (1997, друго допуњено издање 2000) иПозориште или усуд пролазности (2001). Заједно са Божидаром Ковачеком, Душаном Михаиловићем и Душаном Рњаком, објавио је књигу О театарском делу Јоакима Вујића (1988).Корице Марјановићеве књигеПриредио за штампу:Anthology of Works by Twentieth Century Yugoslav Playwrights (selected and commented), I (1984), II (1985),Посрбе, Српска књижевност – Драма (1987),Комедије и народни комади ХIХ века, Српска књижевност – Драма (1987),Позориште и власт у Југославији (1944 – 1990) – „друга страна медаље“ – обрачуни и забране (1990) иСтеван Шалајић (2001).9/9

Načini plaćanja i preuzimanja:

Knjige se mogu preuzeti lično ili se šalju poštom.
Troškove poštarine snosi kupac prema zvaničnom cenovniku PTT Srbije, osim gde je naglašena besplatna dostava.

POST EXPRES
1-3 kg 270 din
3-5 kg 330 din
5-10 kg 380 din

Preporučena tiskovina
0 - 100 gr 137 din
100 - 250 gr 138 din
250 - 500 gr 169 din
500 - 1000 gr 180 din
1000 - 2000 gr 211 din

Način isporuke:
1. Post expres službom pouzećem ili uz predhodnu uplatu na račun(u zavisnosti od dogovora) cena poštarine ostaje ista po cenovniku koji je naznačen, bez dodatnih provizija na prenos novca.
2. Knjige se šalju poštom / Preporučenom tiskovinom uz predhodnu uplatu na račun.

Knjige šaljemo ponedeljkom i četvrtkom nakon čega dobijate broj pošiljke za elektronsko praćenje preko poštanskog sajta.

Knjige ne šaljemo u inostranstvo.

-U slučaju bilo kakvog nesporazuma, moguć je svaki dogovor oko rešavanja istog.

Predmet: 76018509
PosrbePriredio Petar MarjanovićTvrdi povezIzdavač NolitO autoruПетар Марјановић (Београд, 18. октобар 1934 – Београд, 21. новембар 2020) био је српски театролог, историчар позоришта, драматург и универзитетски професор. Марјановић је био дугогодишњи професор Академије уметности у Новом Саду и Факултета драмских уметности у Београду.Петар МарјановићПетар МарјановићЛични подациДатум рођења18. октобар 1934.Место рођењаБеоград, Краљевина ЈугославијаДатум смрти21. новембар 2020. (86 год.)Место смртиБеоград, СрбијаОбразовањеФилолошки факултет у БеоградуНаучни радПољетеатрологијаИнституцијаФакултет драмских уметностиНаграде- Четири Стеријине наградеВелика плакета са повељом Универзитета уметности у Бгду 2003.Ловоров венац Позоришног музеја Војводине 2005.-Златна плакета за животно дело Удружења универзитетских професора и научника Србије у Новом Саду 2006.БиографијаОбразовање и први пословиЊегов отац Драгутин је био чиновник, а мајка Смиља, рођена Поповић из Новог Сада, била је сестра оперског певача Владе Поповића.[1]Основну школу и гимназију завршио је у Београду 1953. године, а дипломирао је на групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик Филозофског факултета у Београду, фебруара 1959. године. У току студија добио је две награде за књижевну и позоришну критику (Бранкову награду Матице српске 1957. и прву награду на конкурсу Атељеа 212 за аматерску позоришну критику 1958. за текст: Кораци у другој соби Миодрага Павловића).[2]Постдипломске студије је завршио на Филолошком факултету у Београду. Магистарску тезу: Београдска позоришна критика у периоду од 1918. до 1932. одбранио је 1966. године, а 1973. године брани докторску дисертацију под називом: Уметнички развој Српског народног позоришта у Новом Саду од 1861. до 1868. Ова дисертација је прва таква студија о Српском народном позоришту. Објављена је у књизи која је наишла на изузетно повољан пријем код критике, и то у југословенским размерама.[3]Почевши од 1960. године, целу деценију је радио је у новинско-издавачким предузећима: Југославија и Туристичка штампа.[1]У периоду од (1970. до 1975) био је драматург Српског народног позоришта у Новом Саду. Као драматург СНП залагао се за извођење дела савремених југословенских, нарочито локалних – новосадских драмских писаца, ангажованије окренутих публици, што је резултирало повећаним бројем гледалаца.[1] .За сцену је:приредио пуно одломака из српске драмске књижевности 18. и 19. века: Јавленија и позорја (1971) и Лаза Костић међу јавом и мед’ сном (1991);драматизовао је (са Желимиром Орешковићем) прозу Милана Кундере Симпозијум или о љубави (1970), Роман о Лондону Милоша Црњанског (1987) и Очеви и оци Слободана Селенића (1991);адаптирао је за сцену (са Желимиром Орешковићем) Награжденије и наказаније и Слепи миш Јоакима Вујића (1971) и са Владом Поповићем сачинио сценску панораму Новосадска променада (1973), изведену више од сто пута.Наставни радЗа доцента Академије уметности у Новом Саду изабран је 1975. године. Статус ванредног професора добио је 1980, а редовног 1985. године за предмет Историја југословенске драме и позоришта. На Драмском одсеку Академије предавао је Увод у театрологију.Редовни професор Факултета драмских уметности у Београду постао је 1992. године што је остао до пензионисања 2001. Ту је предавао: Историју југословенског позоришта и драме на другом степену студија и Увод у театрологију на магистарским студијама.На Факултету драмских уметности у Београду био је шеф Катедре за теорију и историју, главни уредник Зборника радова ФДУ 1997/98. и носилац научног пројекта Театролошка и филмолошка истраживања.Као професор емеритус наставио је да предаје Увод у тератрологију на ФДУ у Београду до 2009. године и Историју југословенске драме и позоришта на Академији уметности у Новом Саду до 2004. године. На Интердисциплинарним магистарским студијама Универзитета у Београду (Група за вишемедијску уметност) као гост је предавао Основе различитих уметности (позориште) 2003/04. и 2005/06, а на Академији уметности у Тузли постдипломцима Увод: у театрологију 2006. и 2009.[2]Корице Марјановићеве књигеРадови и чланциПрве књижевне радове објавио је још као студент 1954. године, а прве написе са позоришним темама у новосадском часопису за питања сценске уметности: Наша сцена 1958. године.Свеукупно је објавио више од три стотине студија, расправа, огледа, позоришних критика, фељтона и чланака у листовима и часописима: Савременик, Зборнику Матице српске за сценске уметности и музику, Дело, Летопис Матице српске, Књижевне новине, Сцена, Пролог, Позориште (Тузла), Театрон, Политика, Театар (Москва), Диалог (Варшава) и другим домаћим и страним листовима и часописима.[3]У листу Српског народног позоришта Позориште, у периоду од 1969. до 1976. године објавио је око шездесет запажених прилога са тематиком из живота и рада Српског народног позоришта. Штавише, док је био драматург Српског народног позоришта, био је у редакцији овог листа, а сарадњу са овом кућом наставио је и касније као члан Издавачког савета и као писац рецензија за књиге у издању СНП [2]Одговорни уредник часописа Стеријиног позорја Сцена био је од 1970. до 1974. године, а њен главни уредник од 1975. до 1990. године.Позоришни критичар Политике био је од 1980 до 1982. године.[3]Ауторски и приређивачки радАуторске књиге:Позоришне теме (1968),Уметнички развој Српског народног позоришта 1861 – 1868 (1974),Очима драматурга (1979),Југословенски драмски писци ХХ века (1985),Новосадска позоришна режија 1945 – 1974 (1991),Црњански и позориште (1995),Српски драмски писци ХХ столећа (1997, друго допуњено издање 2000) иПозориште или усуд пролазности (2001). Заједно са Божидаром Ковачеком, Душаном Михаиловићем и Душаном Рњаком, објавио је књигу О театарском делу Јоакима Вујића (1988).Корице Марјановићеве књигеПриредио за штампу:Anthology of Works by Twentieth Century Yugoslav Playwrights (selected and commented), I (1984), II (1985),Посрбе, Српска књижевност – Драма (1987),Комедије и народни комади ХIХ века, Српска књижевност – Драма (1987),Позориште и власт у Југославији (1944 – 1990) – „друга страна медаље“ – обрачуни и забране (1990) иСтеван Шалајић (2001).9/9 76018509 Petar Marjanović Posrbe

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.