Slobodan Džunić Pod kišnom zvezdomMeki povezСлободан Џунић (Темска, код Пирота, 28. новембар 1921 — Београд, 13. новембар 1998) био је српски приповедач, романсијер и песник.[1]БиографијаОсновну школу завршио је у Темској, гимназију у Пироту, а Правни факултет у Београду.[1] Највећи део свог радног века провео је у Радио Београду[2] као новинар и уредник Литерарне редакције, а затим као уредник за историографију. Умро је новембра 1998. године не дочекавши излазак из штампе свог најобимнијег романа Ветрови Старе планине. Слободан Џунић у својим прозним делима користи пиротски говор и бави се човеком старопланинског краја, његовом митологијом и религијом. Његов брат од стрица био је Десимир Тошић, истакнути члан Демократске странке у међуратном периоду.Књиге приповедакаЗрна, Ново поколење, Београд, 1951.Њива у Рудињу, Народна књига, Београд, 1956.Глади, Минерва, Суботица/Београд, 1957.Иза сунчеве стране, Просвета, Београд 1975.Под кишном звездом, Слово љубве, Београд, 1979.Кусидол, Вук Караџић, Београд, 1983.Свитац у свемиру, М инерва, Суботица, 1985.Анђелиште, СКЗ, Београд, 1992.Кодема, КЗ "Бора Станковић", Врање, 2006.Изабране приповеткеИзабране приповетке, СКЗ, 1986.Испод мртвачког моста, Просвета, Ниш, 1996.РоманиВиноград Господњи, Минерва, Суботица/Београд, 1957.Пагани, Просвета, 1964.Курјак, самостално издање, Београд, 1971.Меана поред друма, СКЗ, Београд, 1974.Медовина, Градина, Ниш, 1979.Оброк, Народна књига, Београд, 1982.Василијана, СКЗ, Београд, 1990.Чаробни камен, СКЗ, Београд, 1994.Ветрови Старе планине, Просвета, Ниш, 1998, 2004.ПоезијаСлапови, ауторско издање, Београд, 1972.Дивља ружа (лирска проза), БИГЗ, Београд, 1973.6/4