pregleda

Jara Ribnikar Ja ti ona


Cena:
299 din
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Prodavac Pravno lice

Aleksandrijaknjizara (227)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 265

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Jara Ribnikar Ja ti onaTvrdi povezЈара Рибникар (рођ. Хајек; češ. Jara Ribnikarová, roz. Hájek; Храдец Кралове, 23. август 1912 — Београд, 30. април 2007) била је књижевница, преводилац и учесница Народноослободилачке борбе.[1]БиографијаРођена је 23. августа 1912. године у месту Храдец Кралове, у Чешкој Бохемији, тада у Аустроугарској, а данас у Чешкој Републици.Била је ћерка Емила Хајека, директора Музичке школе Станковић[2] и друга супруга Владислава Рибникара, директора `Политике`. Радничком покрету је приступа 1939. године.После окупације Краљевине Југославије, 1941. године извесно време је вршила курирску службу за Централни комитет Комунистичке партије Југославије. Заједно са мужем Владиславом радила на „Информативном билтену“. У Народноослободилачкој борби учествовала је од 1941. године. Маја 1943. године прешла је на ослобођену територију. Била у агенцији ТАНЈУГ, од њеног оснивања 1943. године.[3] Током рата је водила југословенски Црвени крст [4] и била је у Титовом штабу[5][6]. Била је комуниста и левичар све до своје смрти, а 90-их је била чланица Југословенске левице.Била је председник Удружења књижевника Србије и посланик Већа народа Савезне скупштине СФРЈ. Била је један од оснивача и први председник Друштва српско-чешког пријатељства које је краткотрајно деловалу у Београду 1991. године[2]. Добитница је Седмојулске награде, Награде Иван Горан Ковачић, награде „Форума“ и награде Удружења књижевника Србије.Преминула је 30. априла 2007. године у болници „Др Драгиша Мишовић“.[3] Њен син је Дарко Рибникар. Њен сестрић је био чехословачки министар иностраних послова Јиржи Динстбир.Носилац је Партизанске споменице 1941.[3] и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден Републике са златним венцем, Орден братства и јединства и Орден за храброст.[7]ДелаНаписала је неколико романа, више књига мемоарске прозе и збирки приповедака и песама:Иду дани, ноћи, дани (песме), 1952 (под псеудонимом Душанка Радак)Деветог дана (приповетке), 1953Недовршен круг (роман), 1954Зашто вам је унакажено лице )роман), 1956Ларго (приповетке), 1957Бакаруша (роман), 1961Победа и пораз (роман), 1963Ти (роман), 1963Ја, ти, ми (3 романа), 1967Јан Непомуцки (роман), 1969Међу нама (приповетке), 1973Привиђења (роман), 1976Кратко београдско пролеће (роман), 1977Живот и прича {I} и {II} (мемоарска проза), 1979Изабрана дела (4 књиге: Јан Непомуцки; Ја, ти, она; Живот и прича {I} и {II}; Живот и прича {III}), 1986Живот и прича {IV} (мемоарска проза), 1988Дете из Храдеца (мемоарска проза), 1990Живот и прича {V} (мемоарска проза), 1995Породичне приче (роман), 1995Женске љубљвне приче, 1997Роман о Т. М. (роман), 1998Скретница (роман), 2001ПреводиСол Белоу: Хендерсон, краљ кише (роман), 1962Савремена чехословачка поезија, избор (заједно са Десанком Максимовић), 1962Сол Белоу: Не пропусти дом (роман), 1990Витјеслав Незвал: Равнодушни посматрач (приповетке), 1963Рихард Вајнер: Равнодушни посматрач (приповетке), 1974Вилем Завада: Трава на рушевинама (избор песама), 1977Јарослав Сајферт: Изабране песме (заједно са Иваном В. Лалићем), 19843/26

Načini plaćanja i preuzimanja:

Knjige se mogu preuzeti lično ili se šalju poštom.
Troškove poštarine snosi kupac prema zvaničnom cenovniku PTT Srbije, osim gde je naglašena besplatna dostava.

POST EXPRES
1-3 kg 270 din
3-5 kg 330 din
5-10 kg 380 din

Preporučena tiskovina
0 - 100 gr 137 din
100 - 250 gr 138 din
250 - 500 gr 169 din
500 - 1000 gr 180 din
1000 - 2000 gr 211 din

Način isporuke:
1. Post expres službom pouzećem ili uz predhodnu uplatu na račun(u zavisnosti od dogovora) cena poštarine ostaje ista po cenovniku koji je naznačen, bez dodatnih provizija na prenos novca.
2. Knjige se šalju poštom / Preporučenom tiskovinom uz predhodnu uplatu na račun.

Knjige šaljemo ponedeljkom i četvrtkom nakon čega dobijate broj pošiljke za elektronsko praćenje preko poštanskog sajta.

Knjige ne šaljemo u inostranstvo.

-U slučaju bilo kakvog nesporazuma, moguć je svaki dogovor oko rešavanja istog.

Predmet: 76016973
Jara Ribnikar Ja ti onaTvrdi povezЈара Рибникар (рођ. Хајек; češ. Jara Ribnikarová, roz. Hájek; Храдец Кралове, 23. август 1912 — Београд, 30. април 2007) била је књижевница, преводилац и учесница Народноослободилачке борбе.[1]БиографијаРођена је 23. августа 1912. године у месту Храдец Кралове, у Чешкој Бохемији, тада у Аустроугарској, а данас у Чешкој Републици.Била је ћерка Емила Хајека, директора Музичке школе Станковић[2] и друга супруга Владислава Рибникара, директора `Политике`. Радничком покрету је приступа 1939. године.После окупације Краљевине Југославије, 1941. године извесно време је вршила курирску службу за Централни комитет Комунистичке партије Југославије. Заједно са мужем Владиславом радила на „Информативном билтену“. У Народноослободилачкој борби учествовала је од 1941. године. Маја 1943. године прешла је на ослобођену територију. Била у агенцији ТАНЈУГ, од њеног оснивања 1943. године.[3] Током рата је водила југословенски Црвени крст [4] и била је у Титовом штабу[5][6]. Била је комуниста и левичар све до своје смрти, а 90-их је била чланица Југословенске левице.Била је председник Удружења књижевника Србије и посланик Већа народа Савезне скупштине СФРЈ. Била је један од оснивача и први председник Друштва српско-чешког пријатељства које је краткотрајно деловалу у Београду 1991. године[2]. Добитница је Седмојулске награде, Награде Иван Горан Ковачић, награде „Форума“ и награде Удружења књижевника Србије.Преминула је 30. априла 2007. године у болници „Др Драгиша Мишовић“.[3] Њен син је Дарко Рибникар. Њен сестрић је био чехословачки министар иностраних послова Јиржи Динстбир.Носилац је Партизанске споменице 1941.[3] и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден Републике са златним венцем, Орден братства и јединства и Орден за храброст.[7]ДелаНаписала је неколико романа, више књига мемоарске прозе и збирки приповедака и песама:Иду дани, ноћи, дани (песме), 1952 (под псеудонимом Душанка Радак)Деветог дана (приповетке), 1953Недовршен круг (роман), 1954Зашто вам је унакажено лице )роман), 1956Ларго (приповетке), 1957Бакаруша (роман), 1961Победа и пораз (роман), 1963Ти (роман), 1963Ја, ти, ми (3 романа), 1967Јан Непомуцки (роман), 1969Међу нама (приповетке), 1973Привиђења (роман), 1976Кратко београдско пролеће (роман), 1977Живот и прича {I} и {II} (мемоарска проза), 1979Изабрана дела (4 књиге: Јан Непомуцки; Ја, ти, она; Живот и прича {I} и {II}; Живот и прича {III}), 1986Живот и прича {IV} (мемоарска проза), 1988Дете из Храдеца (мемоарска проза), 1990Живот и прича {V} (мемоарска проза), 1995Породичне приче (роман), 1995Женске љубљвне приче, 1997Роман о Т. М. (роман), 1998Скретница (роман), 2001ПреводиСол Белоу: Хендерсон, краљ кише (роман), 1962Савремена чехословачка поезија, избор (заједно са Десанком Максимовић), 1962Сол Белоу: Не пропусти дом (роман), 1990Витјеслав Незвал: Равнодушни посматрач (приповетке), 1963Рихард Вајнер: Равнодушни посматрач (приповетке), 1974Вилем Завада: Трава на рушевинама (избор песама), 1977Јарослав Сајферт: Изабране песме (заједно са Иваном В. Лалићем), 19843/26 76016973 Jara Ribnikar Ja ti ona

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.