Aldos Haksli KontrapunktTvrdi povezDžepni formatČuveni engleski pisac Oldos Haksli produkt je visoke obrazovanosti, pa je, sem drugog, i muzički obrazovan. U kontrapunktskom spletu video je shemu i simbol i za život i za roman. Kad Haksli počne da radi, da se pita, da se seća, da misli, da sažima, da modeluje, da progovara kroz mnoge glave i usta, to su orgulje, to je kontrapunkt.Tehnika romana Kontrapunkt je čudesna. Živi život i ideologije jakih intelekata muzički su sliveni u jedan moćan broj dokaza da je tačno Hakslijevo učenje o nerazdvojnosti anđela i životinje u svakom času, u svakom pokretu misli i volje. Ovim svojim romanom Haksli je, kao nikada pre ni posle, izveo muziciranje lepe književnosti. Pred teškim zadatkom da dâ roman ideja, ali da pored toga dâ i roman života, i to punog života, života sa atavističkim i životinjskim primesama – Haksli se rešio da pokuša orguljsku tehniku. I uspeo je ovoga puta u potpunosti. Genijalnom jednom tehnikom, i ideje i život su se rastvorili u nečem trećem, što je čista, fluidna, lako čitana umetnost, čisto umetničko uživanje.Oldus Haksli (engl. Aldous Huxley; Godalming, 26. jul 1894 — Los Anđeles, 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka.[1][2][3] Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela.Napisao je čuveno delo Vrli novi svet. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji.Sadržaj1 Medicinska istraživanja2 Dela2.1 Romani2.2 Kratke priče2.3 Poezija2.4 Putopisi2.5 Zbirke eseja3 Zanimljivosti4 Reference5 Literatura6 Spoljašnje vezeMedicinska istraživanja[uredi | uredi izvor]Poznat je i kao zagovornik korišćenja psihoaktivnih supstanci, o čemu je iscrpno pisao u svojoj knjizi Vrata percepcije (The Doors of Perception) po kojoj je sastav Dorsi (The Doors) dobio ime.[4] Hakslijevu pažnju su posebno privukla medicinska istraživanja engleskog psihijatra Hemfrija Ozmonda, koji je nastojao novootkrivenu supstancu LSD da upotrebi u lečenju određenih mentalnih poremećaja.[5] Godine 1953, Hemfri Osmond je snabdeo Hakslija sa dozom meskalina.[6]Haksli je dobrovoljno eksperimentisao s psihodeličnim drogama pod nadzorom dr Ozmonda, zaključivši da je LSD droga koja proširuje svest i omogućuje iskorak u alternativnu stvarnost.[5] U knjizi „Vrata percepcije“ isticao je da ljudski um u svakodnevnom opažanju deluje kao filtar koji selektivno propušta samo nužne informacije, dok LSD uklanja ovaj filtar i tako čini ključ za vrata spoznaje. Kad se ta vrata jednom otvore, onda navali bujica utisaka, boja, zvukova i slika, svakodnevne stvari vide se drukčijima, javljaju se čudne vizije, a misli koje se obično smatraju banalnim sada se pokazuju kao stvari od velikoga značenja. To, po Haksliju, nije ništa drugo do mistična ekstaza, direktan ulaz u transcendentno.[5] Na temelju toga predviđao je senzacionalan preporod religije čim LSD dođe do širih narodnih masa. Smatrao je da ako ova droga može proizvesti religijske učinke, onda je ona puno više od pukog sredstva za promenu raspoloženja.[5]Dela[uredi | uredi izvor]U romanima, novelama i esejima Haksli je kritičar građanske inteligencije između dva rata. Kasnije, posle Drugog svetskog rata, on je pesimista i savremenu civilizaciju pokušava da nađe u mističnim spekulacijama.[7]Romani[uredi | uredi izvor]Setni krom (1921)Antic Hay (1923)Jalovo lišće (1925)Kontrapunkt (1928)Vrli novi svet (1932)Bezooki u Gazi (1936)Nakon mnogo leta umire labud (1939)Vreme mora biti zaustavljivo (1944)Majmun i bit (1948)Genije i boginja (1955)Ostrvo (1962)Kratke priče[uredi | uredi izvor]Limbo (1920)Mortal Coils (1922)Mali Meksikanac (SAD - mladi Arhimedes) (1924)Dve od tri Gracije (1926)Kratke sveće (1930)Jakobove ruke; Bajka (krajem 1930-ih)Sabrane kratke priče (1957)Poezija[uredi | uredi izvor]Plameni točak (1916)Jona (1917)Poraz mladosti (1918)Leda (1920)Arabia Infelix (1929)The Cicadas (1931)Prva filozofova pesmaPutopisi[uredi | uredi izvor]Idući putem (1925)Zajedljivi pilat: dnevnik jednog putovanja (1926)Preko Meksičkog zaliva (1934)Zbirke eseja[uredi | uredi izvor]Na margini (1923)Idući putem (1925)Novi i stari eseji (1926)Prave studije (1927)Radi šta hoćeš (1929)Vulgarnost u književnosti (1930)Muzika noću (1931)Tekstovi i uvodi (1932)Drvo masline (1936)Reči i njihovo značenje (1940)Umetnost viđenja (1942)The Perennial Philosophy (1945)Nauka, sloboda i mir (1946)Teme i varijacije (1950)Sutra, sutra i sutra (1952)Vrata percepcije (1954)Raj i pakao (1956)Adonis i alfabet (1956)Sakupljeni eseji (1958)Vrli novi svet Reviziran (1958)Književnost i nauka (1963)ScenarijiHrabri Novi svetČovekoliki majmun i esencija1940 Ponos i predrasuda (kolaboracija)1943 Madame Curie|Gospođa Kiri (kolaboracija)1944 Džejn Ejr (kolaboracija sa Džonom Hausmanom)1947 Ženska osveta1950 Preludijum slave1951 Originalni scenario (odbijen) za Diznijev animirani film Alisa u Zemlji čuda [8]1971 Bezoki u Gazi (BBC mini serija u kolaboraciji sa Robin Čapman)[9]Audio snimci1955 Znanje i razumevanje [10][11]1955 Ko smo mi? [11][12]Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]Predavao je jedan semestar francuski jezik mladom Džordžu Orvelu na Itonu.Pojavljuje se u gornjem desnom uglu na ilustraciji jednog od najpopularnijih albuma svih vremena “Klub slomljenih srca narednika Pepera” Bitlsa.LSD je prvi put uzeo 24. decembra 1955, a poslednji put na samrti, 23. novembra 1963. Poslednje reči su mu bile: „LSD 100 miligrama IM“ (u mišić).12/30