Radoje Domanović Izabrana delaTvrdi povezO autoruРадоје Домановић (Овсиште, 16. фебруар 1873 — Београд, 17. август 1908) био је српски књижевник. Најпознатији је као сатирични приповедач.[1]БиографијаРадојев деда Милић Домановић је досељеник из Херцеговине са једне висоравни између Требиња и Невесиња. По истраживањима Милинка Домановића њихово порекло је из села Домановићи у Херцеговини.[2] Деда се задржао у околини Крагујевца. Радио је и служио код Симеона Цукића, сродника Павла Цукића, устаника и Карађорђевог војводе. Овај оштроумни Херцеговац се ускоро својим радом и знањем уздигао од најамног радника до слободног сељака. Кораком испред времена обојицу синова, Алексу и Милоша - Радојевог оца, школује на богословији. Алекса се запопио, а Милош је отишао у учитеље. Ради као учитељ, али се бави и уносним пословима. Храбар и интелигентан ускоро постаје имућан човек. Жени се Персидом, ћерком Симеона Цукића, оног газде код кога је његов отац Милић радио као слуга. [3] Из тог брака рођен је 16. фебруара (или 4. фебруара по јулијанском календару) 1873. године у породици сеоског учитеља, на тренутној служби у селу Овсиште код Крагујевца Радоје Домановић. Детињство је провео у суседном селу Горње Јарушице, одакле му је отац и где и данас живи фамилија Домановић, и где је завршио и основну школу.[4] Гимназију је завршио у Крагујевцу, а Филозофски факултет на Великој школи у Београду. Као професор српског језика радио је у гимназијама у Врању, Пироту и Лесковцу.[1] Због политичких уверења је прогањан, премештан и отпуштан са посла. Оженио се 1895. године учитељицом Наталијом са којом је имао ћерку Даницу (1896—1956) и синове Драгишу (1902), који је умро убрзо по рођењу, и Зорана (1905—1944).[5] После пада режима краља Александра Обреновића 1903. године, незадовољан малим променама у земљи, покреће политички лист „Страдија“, у којем покушава да се бори против мана новог режима. Разочаран, одавао се све више боемском животу, много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан умро је од туберкулозе у 35. години живота, 4. августа/17. августа 1908. године у Београду.[1]Књижевни радПресудан утицај на карактер и књижевни рад Радоја Домановића, имају две чињенице. Његов отац Милош и његова моћ, али и мајка, унука устаника Павла Цукића. Милош је био првенствено сеоски газда па онда учитељ. Тврдоглав и свестан своје снаге. Мајка, нежна и пуна љубави према сину учила га је српској народној поезији, чојству и поносу српског сељака - револуционара. Радоје Домановић је бескомпромисан и храбар. Његова мисао бритка и провокативна. Он је први прави сатиричар међу српским реалистима. Сатира је главно обележје његовог талента. Он је творац српске сатиричне приповетке.[3]Радоје Домановић, биста на Калемегдану, БеоградПриповеткеЊегове најзначајније приповетке су:[1]Вођа, 1901.Данга, 1899.Страдија, 1902.Мртво море, 1902.Краљевић Марко по други пут међу Србима, 1901.Размишљање једног обичног српског вола, 1902.Укидање страсти, 1898.Позориште у паланци, 1898.Гласам за слепце, 1902.Не разумем, 1898.Наша посла (Договор кућу гради), 1901.Сан једног министра, 1902.ФилмовиДомановићева дела су преточена на филмско платно:1964. Бој на Косову1968. Краљевић Марко по други пут међу Србима (ТВ)1980. Приповедања Радоја Домановића (серија)1988. Нека чудна земља9/3