Radovan Beli Marković Crni kolačMeki povezRadovan Beli Marković rođen je u selu Ćelije, kod Lazarevca 10. oktobra 1947. Školovao se u Lajkovcu, Lazarevcu, Beogradu. Kao mlad radio na benziskoj pumpi, kasnije bio novinar u valjevskom listu „Napred“, a zatim, do penzionisanja bio je upravnik lajkovačke Gradske biblioteke. Bio je član redakcija „Književne reči „ i „Književnih novina“. Član je Srpskog književnog društva, Srpskog PEN-a. Živi u Lajkovcu.Smatra da bi se na svetu , a u Srbiji posebno manje lagalo, kada bi svaki grad imao biblioteku i “ ne bi se hvalio da ima pet crkvi“. Kao što je u svojim književnim tvorevinama sklon ironiji i samoironiji ima običaj da kaže da je poverovao da je pisac „tek kada mu se ime pojavilo u ukrštenici“, iako su o njegovoj prozi objavljeno nekoliko studija, napisano nekoliko doktorskih disertacija. "Palikuća" i "Tereza milosti" puna je prvi roman koji je objavio 1976. Slede knjige pripovedaka: "Crni kolač" (1985), "Švapska kosa" (1989), "Godine raspleta" (1992), "Živčana Japija" (1994), "Setembrini u Kolubari" (1996), "Stare priče" (1999), "Aša" (2007) , "Ćorava kutija" (2007)…Između ostalih nagrada za knjige priča dobio je Andrićevu nagradu za knjigu priča "Setembrini u Kolubari", za "Male priče nagradu" „Bora Stanković“, dok je za roman "Lajkovačka pruga" (1997) dobio Nolitovu nagradu za roman i nagradu „Branko Ćopić“. Za roman "Limunacija u Ćelijama" (2000) dobio je nagradu „Meša Selimović“. Autor je i romana: "Poslednja ruža Kolubare" (2001), "Knez Miškin u Belom Valjevu" (2002), "Devet belih oblaka" (2003), "Orkestar na pedale" (2004), "Kavaleri Starog premera" (2006), "Gospođa Olga" (2010) .Ovaj roman je bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu, kao i neki prethodni romani Radovana Belog Markovića.6/19 x 2