Spasoje Šejić Skica za potret N. JMeki povezСпасоје Шејић (10. јун 1948 — 14. јануар 1989) био је сатиричар, радикални критичар соцреализма, реалиста - српски књижевник.БиографијаРођен 10. јун 1948. године у селу Самоково, на обронцима Копаоника, у општини Куршумлија где је завршио основну школу и гимназију. Српскохрватски језик и југословенску књижевност уписао је на Приштинском универзитету 1967. године, али је након две године морао да напусти Приштину и пређе на Београдски универзитет под претњом смрћу. Као један од лидера студентских демонстрација 1968. године обратио се студентима заступајући међународно прокламоване левичарске циљеве протеста и директно се супротстављајући сепаратистичким националистичким злоупотребама колега Албанаца. 1971. године био је један од организатора студентских демонстрација у Београду против разбијања Југославије, против хапшења и отпуштања професора и вођа демонстрација 1968. 1972. године дипломирао је књижевност на Филолошком факултету у Београду. Радио је као професор књижевности у Гимназији у Обреновцу. Као критичар реалности социјализма био је изложен сталним притисцима од стране органа комунистичке власти. Себи је одузео живот у 41. години живота.Књижевни рад1975. добија Прву награду за необјављени роман Књижевне омладине Србије за сатирични роман Црвени кругови, о пропасти породице, раслојавању и брзом одрастању у безличној комунистичкој Вароши, који није објављен због критичког садржаја. И на следећем конкурсу 1976. добија прву награду за роман Док не стигне Томас Ман, који и објављује Књижевна омладина Србије. Критика одлично прихвата овај модерни роман чија се радња одвија у Студентском граду, и прати живот студентске лепотице кроз вртлоге демонстрација 1968. 1976. године први пут добија и награду на конкурсу за сатиричну приповетку Радоје Домановић за приповетку Шта ће Смаји толика деца. 1977. године постаје члан Удружења књижевника Србије. Награду Радоје Домановић добио је још два пута 1978. и 1981. године. 1978, у залазак Титове ере, Шејић заједно са групом истакнутих српских књижевника (Иван Ивановић, Алек Марјано, Растко Закић, Богдан Шеклер, Жика Лазић, Тоде Чолак) оснива Трајну радну заједницу писаца ЗАПИС.За живота је објавио четири романа, а његове приповетке су објављиване у листу Дуга, Јеж, Књижевна реч, ТОК, Јединство, Илустрована Политика, Комунист, Змај и Просветни преглед, у коме је имао и колумну „Гневник једног наставника“ о ситуацији у просвети 1976—1978. Бавио се и књижевном критиком и есејистиком. Оставио је богату књижевну заоставштину.Награде1975. Прва награда за необјављени роман Књижевне омладине Србије за роман Црвени кругови1976. Награда за сатиричну приповетку Радоје Домановић за приповетку Шта ће Смаји толика деца1976. Прва награда за необјављени роман Књижевне омладине Србије за роман Док не стигне Томас Ман1977. Награда листа Просветни преглед за причу Отказ1977. Награда Књижевне речи за приповетку Кикс1978. Награда за сатиричну приповетку Радоје Домановић за приповетку Слатки загрљај1979. Награда за приповетку листа Комунист за приповетку1982. Награда за сатиричну приповетку Радоје Домановић за приповетку Спомен-кућаОбјављене књиге1976. Док не стигне Томас Ман - Књижевна омладина Србије1978. Скица за портрет Н. Ј. - Запис1982. Живот у два филма - Рукописи1984. Предузимање мера - НоваПостхумно:1989. Последњи лек - Алтера2003. Девојке беле и мезгровите - ККО2005. 9 живота - романи - изабрана дела, НУБ Иво Андрић и Министарство културе Републике Србије6/19